Prava radnika u Srbiji: Poslodavci jači od zakona

U Srbiji se jako dugo i veoma temeljno radi na urušavanju svih prava radnica i radnika. Naravno da Zakon o radu garantuje neka prava zaposlenima, ali je poslodavcu otvoren prostor da u potpunosti diktira uslove rada, otežava sindikalno organizovanje i na kraju krajeva primorava zaposlene da pristaju na urušavanje svih standarda ne bi li zadržali posao, navode sagovornici portala N1 iz Centra za politike emancipacije, komentarišući ocenu leskovačkog lekara da je radnicima fabrike u tom gradu ugroženo zdravlje – i fizičko, i psihičko, i socijalno blagostanje.

„To je sve posledica siromaštva koje duboko urezano u naše društvo. Naime, kada drugog posla nema ljudi su praktično ucenjeni da pristaju na brutalnu eksploataciju ne bi li kako-tako obezbedili svojoj porodici hranu i krov nad glavom“, kažu za N1 Bojana Tamindžija i Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije.

Portal N1 je već pisao o objavi lekovačkog ortopeda Aleksandra Rangelova, koji je, kako sam navodi – u julu upoznao novu vrstu bolesnika – uglavnom žene, često mlade, koje boluju od upale tetiva i tetivnih ovojnica, lumbaga, išijasa… i koje su već poluinvalidi za hitno lečenje, a ne za rad. S obzirom da pacijenti sa ovim simptomima najčešće rade u leskovačkoj fabrici Aptiv, dr Rangelov je to stanje nazvao – „sindrom Aptiv“.

Sagovornici portala N1 ističu da je problem sa kojim se susrećemo nažalost mnogo dublji od kršenja radnih prava u ovoj ili onoj fabrici. U pitanju je, navode – ekonomska politika zasnovana na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Ukoliko nemate ekonomsku strategiju osim da privlačite strane investitore onda se nalazite u položaju da oni diktiraju uslove po kojima će otvarati svoje pogone u vašoj zemlji. Oni diktiraju i uslove u kojima će radnice i radnici raditi“, kaže Vladimir Simović.

Subvencije, dodaje, plaćamo iz budžeta, a investitori praktično iscede i javni novac i radnu snagu.

„I onda, poput Geoksa, ili odu iz zemlje ili, kao u slučaju Aptiva, pokušavaju na još brutalnije načine da iscede profit ne mareći za blagostanje ljudi. Ako smo svesni takvog stanja u kojem vlast nastavlja istom trasom, onda je jedino što preostaje radnicama i radnicima sindikalno organizovanje, međusobna solidarnost i pritisak i na poslodavce i na državu“, ukazuje Bojana Tamindžija.

Ako nemate sindikat – pokrenite ga

Sagovornici N1 ističu da je, prema zakonu „poslodavac dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.“

„Ukoliko nije tako, radnici se mogu obratiti inspekciji rada za pojedinačne slučajeve, ali ono što stalno treba isticati, da bi došli do dugoročnog rešenja radnici moraju da se organizuju. Često čujemo floskule da su sindikati danas nevažni i nemoćni, ali mi iznova i iznova ponavljamo da je sindikalno organizovanje jedini način da se ljudi izbore za svoja prava“, navodi Vladimir Simović.

To znači da ukoliko nemate sindikat – morate ga pokrenuti.

„Ukoliko postojeći sindikat ne radi dobro – smenite rukovodstvo ili napravite drugi sindikat. Neophodna je kolektivna akcija zaposlenih kako bi se stvari menjale na bolje“, poručuju Bojana i Vladimir iz organizacije Centar za politike emancipacije koja je među prvima, zajedno sa Centrom za dostojanstven rad, ukazala na kršenje zakona o radu u fabrici Aptiv u Leskovcu kada je reč o radnom vremenu.

U Srbiji se jako dugo i veoma temeljno radi na urušavanju svih prava radnica i radnika. Naravno da Zakon o radu garantuje neka prava zaposlenima, ali je poslodavcu otvoren prostor da u potpunosti diktira uslove rada, otežava sindikalno organizovanje i na kraju krajeva primorava zaposlene da pristaju na urušavanje svih standarda ne bi li zadržali posao, navode sagovornici portala N1 iz Centra za politike emancipacije, komentarišući ocenu leskovačkog lekara da je radnicima fabrike u tom gradu ugroženo zdravlje – i fizičko, i psihičko, i socijalno blagostanje.