Pravnici sa privatnih fakulteta teško do mesta u Advokatskoj komori Beograda, krši li se zakon o zabrani diskriminacije

Umesto da je primer kako se drži do slova zakona, Advokatska komora Beograda pokazuje kako se zakoni krše i izigravaju- kaže diplomirani pravnik Bogdan Jevremović. Tvrdi da ga u imenik advokatskih pripravnika nisu upisali samo zato što je završio pravo na privatnom fakultetu. To mu je, tvrdi, usmeno rečeno, a zvanično obrazloženje nije dobio ni posle 4 meseca od podnošenja zahteva.

Prinuđen je bio da se upiše u drugu komoru, kako bi mogao da počne da obavlja pripravnički staž koji je uslov za pravosudni ispit. Pokucao je na vrata Advokatske komore Kragujevca.

„Tamo sam bez problema upisan, znači istu dokumentaciju, u skladu sa zakonom, sam priložio za upis. Napominjem da sam takođe sa diplomom Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu na kome sam diplomirao, upisan redovno na master studije na državnom Pravnom fakultetu u Beogradu, da sam položio sve ispite, i da trenutno čekam na odbranu master rada“, kaže advokatski pripravnik Bogdan Jevremović.

Tvrdi da je iz dokumentacije Advokatske komore Beograda za period od aprila 2022. godine zaključno sa oktobrom 2023. godine ustanovio da Komora od juna 2022. godine nije upisala nijednog diplomiranog pravnika sa privatnih fakulteta, a da su istovremeno donosili odluke o zahtevima pravnika sa državnih fakulteta i upisivali ih u imenik pripravnika.

„Advokatska komora bi trebalo da u roku od 60 dana donese odluku da li se upisuje određeni kandidat koji je podneo dokumentaciju ili se odbija upis. Ukoliko bi se donela odluka da se odbija upis nekog kandidata, oni bi morali jasno da obrazlože, i u ovoj situaciji ne postoji nikakav razlog i iz tog razloga ni ne donose nikakve odluke. Pojedini kandidati sa privatnih, isključivo sa privatnih, su na čekanju po godinu i po dana, godinu i tri meseca, četiri“, ističe Jevremović.

AKB za godinu dana upisala 10 pripravnika sa privatnih fakulteta 

Advokatska komora Beograda nekad upisuje diplomce sa privatnih fakulteta, a ima i perioda da ih ne upisuje. Sadašnji član Upravnog odbora navodi da je od aprila 2022.godine zaključno sa oktobrom 2023. godine upisano oko 10 pravnika sa privatnih, naspram više stotina pravnika s državnih fakulteta.

„Svaki Upravni odbor je mandat za sebe, nekada neki Upravni odbor hoće da upisuje, nekad neki neće, a ustvari je samo pitanje preglasavanja unutar samog Upravnog odbora koji broji 15 članova, i svako od nas 15 ima neki svoj stav. Naše zakonsko pravo je da ne donosimo odluke. Mi ne izigravamo zakon, mi sprovodimo zakon u onom delu koji nam je dozvoljen“, rekao je advokat Sarah el Sagar, član Upravnog odbora Advokatske komore Beograda.

Poverenica pokrenula postupak

Da li je u ovom slučaju dozvoljen i stav članova Odbora ako kandidat za upis u imenik ispunjava zakonske uslove? Krši li se Zakon o zabrani diskriminacije? Odgovor na ta pitanja daće poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kada završi postupak po pritužbi jedne visokoškolske ustanove protiv Komore.

„Zakon o visokom obrazovanju propisuje ravnopravnost svih visoko obrazovanih ustanova bez obzira na oblik svojine, odnosno bez obzira na to ko je osnivač. Zakonom o zabrani diskriminacije propisano je i da diskriminacija može biti i propuštanje radnje, nečinjenje“, poručuje poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

RTS se obratio i Ministarstvu pravde, jer Advokatska komora Beograda sprovodi javna ovlašćenja. U odgovoru navode da je to pitanje u nadležnosti Advokatske komore Srbije – iz koje su nas uputili na Advokatsku komoru Beograda.

Odgovor Zaštitnika građana na pitanje dokle je stigao u radu po pritužbama – izostao je. Kako saznajemo od Advokatske komore Beograda, više puta su tražili od Ministarstva prosvete da advokati, tužioci i sudije uđu u Nacionalno telo koje se bavi akreditacijom visokoškolskih ustanova.