Predsednik Fiskalnog saveta: Stabilnost finansija nije ugrožena, ali su troškovi zaduživanja visoki
U Skupštini Srbije vodile su se velike polemike o rebalansu budžeta. Blagoje Paunović, novi predsednik Fiskalnog saveta, rekao je gostujući u Jutarnjem programu da se u osnovi neće ugroziti fiskalna i makroekonomska stabilnost države.
Blagoje Paunović navodi da su prihodi i rashodi kredibilno budžetirani, ali da su prihodi mogli biti i veći od projektovanih.
„Po našim procenama to bi moglo da bude oko 0,2 odsto BDP-a, a isto važi i za rashode koji bi mogli biti nešto niži. Neki od njih možda se neće ni izvršiti, tako da je naša procena da oni mogu biti i nešto niži od prilike za 0,3 do 0,4 BDP-a“, rekao je Paunović.
Paunović za RTS navodi da se ne ugrožava makroekonomska stabilnost i da nije ugrožena fiskalna stabilnost, ali savetuje povećanu opreznost.
„Pojačana opreznost treba da bude činjenica da se ovim rebalansom budžeta povećava fisklani deficit sa 2,2 na 2,9 odsto učešća u BDP-u, i to će posledično uticati na smanjenje javnog duga. Fiskalni savet smatra da je propuštena prilika da se još više smanji javni dug zemlje“, istakao je Paunović.
Povećanje fiskalnog deficita na 2,9 odsto udela u BDP-u najvećim delom dolazi zbog povećenih ulaganja, odnosno trošenja za Ekspo, za Rafale i druge kapitalne investicije.
To je politika koju vlada već duže vreme vodi, odnosno Ministarstvo finansija i od koje, kako najavljuju, neće odustati.
Kapitalne investicije trenutno su najviše u istoriji od 7,9 odsto BDP-a, ali je Fiskalni savet skeptičan prema tome.
„Mi samo ukazujemo na potrebu većeg opreza. Sama činjenica da su kapitalni izdaci Republike jako veliki, oni učestuju sa 6,9 odsto u BDP-u, a čak 8 odsto, ako se posmatraju kapitalne investicije opšte države, govori da je to zaista istorijski nivo javnih investicija u našoj zemlji“, objasnio je Paunović.
Visok nivo javnih investicija dodatno aktuelizuje problem veće transparentnosti javnih projekata.
„Javnost treba da bude obaveštena, stručna i šira javnost, o tim projektima. To znači da iza njih treba da stoje odgovarajuće studije, to su analize troškova i koristi, jer će takve analize pre svega doprineti bolje selekciji projekata“, rekao je Paunović.