Preko 90 odsto žena na selu nema ni kvadrat njive u vlasništvu

– Položaj žena na selu nije se poboljšao srazmerno sa drugim stvarima koje su se popravile u društvu, već je sa napuštanjem i nedovoljnim ulaganjima u ruralna područja postao kompleksniji i teži. Sistemska rešenja za njihovo osnaživanje i reakcija države i Evropske unije neophodni su kako bi se ženama pružila stabilnost, podsticaj i osećaj sigurnosti, zaključak je konferencije „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“.

Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost prof. dr Zorana Mihajlović istakla je da je neophodno donošenje akcionog plana za osnaživanje žena, kako bi svi resorni organi i organizacije koje na tome rade bile brže i efikasnije.

– Mnogo je žena kojima treba nada, podrška da krenu na put osamostaljivanja i dolaska do posla. Trenutno je 92 odsto žena u ruralnim područjima koje nemaju niti jedan metar zemljišta u svom vlasništvu. Naš zadatak je da ih podržimo i da u toj podršci budemo efikasniji i brži – rekla je Mihajlović.

Kroz projekat „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“, koji sprovodi „Etno mreža„, uz finansijsku podršku međunarodne organizacije UN Njomen, sprovedene su konkretne mere podrške ženama koje se bave starim zanatima u Sremskoj Mitrovici, Inđiji, Oyacima i Somboru, Beloj Palanci, Pirotu, Knjaževcu, sa ciljem da se one omasove i primene i u drugim sredinama.

Položaj žena na selu nije se poboljšao srazmerno sa drugim stvarima koje su se popravile u društvu, već je sa napuštanjem i nedovoljnim ulaganjima u ruralna područja postao kompleksniji i teži

– Radili smo na edukaciji, otvaranju prostora i stvaranju drugih uslova za rad, organizaciji obuka i tkačkih kolonija. Povezivali smo kreativnost i ekonomiju, tradiciju i očuvanje života na selu. Statistike pokazuju da je položaj žena nepovoljniji u svim oblastima, zbog čega moramo da nastavimo sa direktnim merama podrške – istakla je direktorka kancelarije UN Njomen u Srbiji Milana Rikanović.

Sombor, Sremska Mitrovica i Inđija služe za primer

Na konferenciji „Žene kao nosioci ruralne sredine” istaknuti su gradovi Sombor i Sremska Mitrovica i opštine Inđija, Kneževac i Bela Palanka, gde se posebno dobro radi na ekonomskom osnaživanju žena. Sombor je prvi put objavio konkurs o dodeli novca za očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicija, dok je Sremska Mitrovica uključila rukotovrine u ponudu novootvorenog turističkog centra opštine.

U opštini Inđija pokrenuta je kolonija zlatoveza, gde su uključene žene, deca i omladina radi izrade odora za Keltsko selo. Knjaževac je obezbedio prodajni prostor u pešačkoj zoni za udruženje „Etno centar„, a lokalna samouprava Bela Palanka je pokrenula projekat za opremanje zanatskog sokačeta i završila prvu fazu.

Predsednica „Etno mreže„ Violeta Jovanović zaključila je da mere koje su istaknute kao primeri dobre prakse treba da se primene i u drugim sredinama, ali i da prerastu u stalne programe podrške kroz rodno buyetiranje i primenu Zakona o socijalnom preduzetništvu.

Kanada je jedan od lidera u oblasti rodne jednakosti i socijalne ekonomije i ambasador ove zemlje u Srbiji Yajlz Norman istakao je da je neophodno stvoriti konkretne mogućnosti za zapošljavanje žena koje se bave starim zanatima i ulagati u edukaciju učenika i nastavnika, zarad očuvanja tradicije.

– Položaj žena na selu nije se poboljšao srazmerno sa drugim stvarima koje su se popravile u društvu, već je sa napuštanjem i nedovoljnim ulaganjima u ruralna područja postao kompleksniji i teži. Sistemska rešenja za njihovo osnaživanje i reakcija države i Evropske unije neophodni su kako bi se ženama pružila stabilnost, podsticaj i osećaj sigurnosti, zaključak je konferencije „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“.