Preminuo Radoslav Petković, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca
Radoslav Petković, prozni pisac i esejista, preminuo je danas u 71. godini u Novom Sadu, saopštilo je Srpsko književno društvo.
Objavio je romane Put u Dvigrad (1979), Zapisi iz godine jagoda (1983), Senke na zidu (1985), Sudbina i komentari (1993) i Savršeno sećanje na smrt (2008).
„Petkovićevi romani su poput epova.
„U sebe smeštaju sva ljudska iskustva, istorijska znanja i otvaraju brojna metafizička pitanja”, kaže pesnik Saša Jelenković za BBC na srpskom.
Petković je dobijao neke od najznačajnijih književnih nagrada, poput „Miloš Crnjanski“, „Meša Selimović” i „Bora Stanković”.
Za Sudbinu i Komentare, delo koje prati život junaka Pavela Volkova, mornaričkog oficira, pripala mu je NIN-ova nagrada za najbolji roman godine.
Autor je i tri zbirke priča: Ogled o mački, Izveštaj o kugi za koju je dobio Andrićevu nagradu i Vitalovu za knjigu Čovek koji je živeo u snovima.
Dobitnik je i nagrade Stefan Mitrov Ljubiša za celokupno delo.
„Nas čini literatura koju pročitamo“
Rođen je 1. jula 1953. u Beogradu.
Radio je kao glavni urednik časopisa Književna kritika i kao sekretar zadužbine „Ivo Andrić“
Od 2001. do 2004. godine bio je generalni direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu.
Bio je kolumnista NIN-a i stalni saradnik nedeljnika Vreme.
„Sa dubokom tugom primili smo vest o smrti Radoslava Vave Petkovića, jednog od naših najznačajnijih savremenih pisaca.
„Pamtićemo ga pre svega po blagoj naravi i velikom strpljenju i čuvati sećanje na njegovo vredno književno delo”, naveli su iz izdavačke kuće Laguna u saopštenju za BBC na srpskom.
Jelenković se od Petkovića oprostio rečima: „Zbogom, prijatelju“.
„Sa njim se moglo razgovarati satima, njegova priča je išla u mnogo rukavaca i bio je posvećen literaturi i istoriji.
„Bio je slobodan i vrlo obrazovan čovek, sjajan pisac i prijatelj”, kaže Jelenković.
Tri Petkovićeva romana (Senke na zidu, Sudbina i komentari i Savršeno sećanje na smrt) i obe zbirke priča prevedeni su na francuski jezik i objavljeni u Francuskoj.
Njegova dela prevođena su i na mađarski, engleski, italijanski, slovački, bugarski, slovenački i nemački jezik.
Petkovićeva proza zastupljena je u brojnim antologijama savremene srpske književnosti na engleskom, francuskom, italijanskom jeziku, a predstavljena je i u okviru tematskih brojeva nemačkih i poljskih časopisa posvećenih srpskoj književnosti.
Radoslav Petković bavio se i prevođenjem sa engleskog.
Prevodio je prozu Dž. R. R. Tolkina, Gilberta Kita Čestertona, Roberta Luisa Stivensona i Danijela Defoa.
Tokom 1990-ih bio je kolumnista NIN-a, dnevnog lista Demokratija, kao i stalni saradnik Vremena i Evropljanina.
Više od deset godina bio je redovni kolumnista najtiražnijeg srpskog dnevnog lista Blic.
Petković je živeo u rodnom Beogradu do 2000. godine, kada se seli u Pančevo, a od 2006. nastanjuje se u Novom Sadu.
„Nas ne čini samo naša svakodnevica, već i literatura koju pročitamo”, govorio je.