Skoro sav građevinski materijal poskupeo je od početka godine. Gvožđe je poskupelo za 40 odsto, opekarski proizvodi od 5 do 10 odsto, a najveću korekciju beleže izolacioni materijali čija je cena skočila za 80 procenata. Poznavaoci prilika kažu da je do poskupljenja doveo niz faktora i da ne veruju da će se cene vraćati na staro.
Vlasnici stovarišta gotovo svakodnevno rade nivelaciju cena i kažu da ne pamte ovakvo stanje.
„Mi ovaj posao radimo od 1997. godine i ne pamtimo da je ovako nagli skok cena bio, u proteklih godina, ovako, ne. Kako reaguju mušterije? Grozno, nije im jasno kako je jedne nedelje jedna cena, a vec sledece druga i to znatno viša, ali nama cene diktiraju dobavljači“ , kaže Željka Šustić radnica na stovarištu „Milobratović“.
„Mislim da su dosta stvari izveštačne, jedni su podigli cene s razlogom zbog poskupljenja prevoza iz Kine zbog ovih dešavanja, a onda su verovatno i ovi drugi videli pa su sad počeli i oni da dižu cene bez razloga.Sad kada pravimo ponude, mi imamo problem jer bukvalno moramo stalno da kontaktiramo dobavljače iz dana u dan da li je nešto poskupelo ili nije“, ističe Predrag Jančić, vlasnik građare „Krajina drvo“.
Osim krize izazvane koronom, Srbija plaća danak i zbog praktično uništene domaće proizvodnje koja ne može da podmiri sve potrebe tržišta, pa građevina većinom zavisi od uvoza, kaže Zoran Stanojević iz Građevinske komore Srbije.
„Preko noći to sve oživeti je praktično nemoguće, a opet svedoci smo da je građevinarstvo posle dugo, dugo godina nerada počelo da se razvija i da radi i onda je to rezultiralo potrebom za mnogo većim količinama koje mi ne možemo da proizvedemo. I pojavio se uvoz, naravno da je skuplji ako ništa drugo zbog tog transporta, dopreme materijala, carinskih dažbina i sve to na kraju rezultira cenom kvadrata odnosno cenom gotovog proizvoda.“
Iako je sav repromaterijal poskupeo, korekcija cene kvadrata u ovom trenutku ne bi bila opravdana, dodaje Stanojević, budući da je materijal za aktuelne projekte nabavljen unapred, po starim cenama. Sa druge strane, poznavaoci tržišta kažu da mnogo jači uticaj na cenu kvadrata ima velika potražnja.
„Cena kvadrata je otišla gore i kad nije otišao građevinski materijal. U poslednjih godinu dve dana baš je dostigao neke visoke cene. E sad, sve je to zakon ponude i potražnje. Dok se budu tolko tražili stanovi oni će moći da dižu cene, ali ipak je sad, po meni, to neki maksimum i ne verujem da bi to moglo više da ide, jer ne zna se ko će to moći da kupi“ , kaže Josip Modić, predsednik sindikata građevinskih radnika Vojvodine.
Zbog velike potražnje za stanovima tržište nekretnina bi, prema ocenama stručnjaka, moglo da apsorbuje ovo poskupljenje građevinskog materijala i ne poveća ionako vrtoglavu cenu kvadrata. Onima pak koji ovoga proleća kreću sa zidanjem kuće trebaće deblji novčanici, jer će im za krov nad glavom trebati barem 30 odsto više novca u odnosu na prošlu godinu.
Skoro sav građevinski materijal poskupeo je od početka godine. Gvožđe je poskupelo za 40 odsto, opekarski proizvodi od 5 do 10 odsto, a najveću korekciju beleže izolacioni materijali čija je cena skočila za 80 procenata. Poznavaoci prilika kažu da je do poskupljenja doveo niz faktora i da ne veruju da će se cene vraćati na staro.