Pretnje, ucene i stigmatizacija žrtvi – zašto osvetička pornografija još nije krivično delo u Srbiji
S razvojem tehnologije, sve češće su i opomene da vodimo računa šta objavljujemo na internetu, posebno na društvenim mrežama. Koliko posledice mogu da budu ozbiljne, ukazuje i pojava takozvane osvetničke pornografije. Krivični zakonik u Srbiji ne prepoznaje je kao krivično delo. Autonomni ženski centar, simbolično, na Međunarodni dan žena, pokrenuo je kampanju koja poziva na borbu protiv zloupotrebe i neovlašćenog deljenja intimnih fotografija i snimaka.
Podeli vest:
„Ja izjavljujem, majke mi, bre, da neću ni sa kim podeliti tvoje gole slike, koje su samo za moje oči, jer nisam iz tog fazona!“, Zakuni se u zakon tom porukom poziva se na potpisivanje peticije.
Cilj je da se zakonski reguliše neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja i time kvalifikuje kao krivično delo.
„Peticija je pokrenuta sa namerom da se pokaže Ministarstvu pravde i Radnoj grupi za izmenu Krivičnog zakonika da je ovo gorući problem, kao i da građani mole da se uvrsti tema. Na sastanku sa predstavnicima MUP-a od 3. maja do decembra 2022. godine, odgovoreno nam je da nije uzeta u razmatranje“, ukazuje Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Prema njenim rečima, građanke i građani Srbije ukazuju da to treba da bude tema, zato što krivična dela u onlajn prostoru bujaju, sve ih je više, a država nema adekvatan odgovor na njih.
Istovremeno, s pokretanjem inicijative u Srbiji, pokrenuta je i u Crnoj Gori, gde od decembra prošle godine tamošnji zakon prepoznaje osvetničku pornografiju kao krivično delo.
Teško dokazivanje
U našoj zemlji postoje krivična dela koja bi mogla da pokriju taj fenomen, na primer neovlašćeno fotografisanje, objavljivanje spisa, portreta ili snimka osobe, pod uslovom da se time osetno zadire u njen život.
„Problem je što se delo goni po privatnoj tužbi i u praksi se teško dokazuje. Tužilaštvo za visoko tehnološki kriminal se ne bavi takvom vrstom delikata, osim ako se radi o fotografiji ili snimku na kojoj je maloletno dete“, objašnjava Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Podrška žrtvama je najvažnija, napominju stručnjaci, jer se neretko stigmatizuju. To što je određeni sadržaj objavljen, kažu, ne govori ništa o žrtvi, već o ljudima koji su to uradili i o njihovim nesigurnostima.
„Sa ženima radimo prevazilaženje sramote da može da kaže svojim bližnjima, na koji način je neko ucenjuje i preti objavljivanjem ili je to već uradio. Bližnji treba da pomognu da sakupi dokaze. Faktički, kada nemate krivično delo, jedini način da se neko zaustavi jeste da kaže to je ok, pošalji, nemam nikakav problem sa tim“, kaže Macanovićeva.
„Promena nije čarobni štapić“
Macanovićeva naglašava da je to posebno teško za mlađe, naročito teže psihički pogađa devojčice.
Škulić ističe da, pak, ne treba očekivati čudo nakon promene krivičnog zakonodavstva.
„To nije čarobni štapić koji automatski sve rešava sa stepenom sigurnosti. Daleko je važnije razvijati svest kako da se ljudi štite od te vrste zloupotrebe, kao i mehanizme boljeg i efikasnijeg dokazivanja te vrste krivičnih dela“, kaže Škulić.
Za četiri dana više od 19.000 ljudi je podržalo peticiju „Zakuni se u zakon“.
Podeli vest:
