Prevoznici u Srbiji tvrde: Karte od 50 do 90 odsto jeftinije nego u Evropi

Međumesni javni prevoz u Srbiji dvostruko je skuplji od evropskog proseka, pokazalo je nedavno rađeno istraživanje. Razloga je nekoliko, od poskupljenja goriva do samih autobuskih stanica koje karte prodaju po većim cenama, navodi se u istraživanju o međumesnom javnom prevozu u Srbiji, koji su zajedno izradili Komisija za zaštitu konkurencije i Svetska banka. Sagovornici N1 iz Privredne komore Srbije i Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport, međutim, tvrde suprotno – da nisu jasni parametri po kojima je istraživanje rađeno, pa čak i da je međumesni prevoz u Srbiji od 50 do 90 odsto jeftiniji nego u Evropi. Građani, pak, reaguju različito – neki smatraju da na autobuske karte izdvajaju prilične sume novca, dok drugi smatraju da prevoz – nije skup.

U analizi Svetske banke, smatra Aleksandar Ivanović iz Privredne komore Srbije, nisu objašnjeni parametri kako se uopšte došlo do cene koja je formirana, niti u Evropskoj uniji, niti kod nas.

“Takođe, nema nikakvih parametara koji pokazuju da je sav prevoz u zemljama Evropske unije subvencionisan do 100 kilometara, dok na linijama preko 200 kilometara imamo podatke da nije tako kako kažu analize. Recimo, na liniji Beč – Grac gde je kilometraža 220 kilomatara, cena je 21,9 evra, dok je na liniji Beogrd – Niš čija kilometraža je 238 kilometara cena prevoza 11 evra”, navodi Ivanović za N1.

Sa ovim stavom saglasan je i Goran Aleksić, direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport, koji smatra da je međumesni prevoz u Srbiji znatno jeftiniji nego u Evropi.

„U Srbiji se pojavila studija koju je finansirala Svetska banka za koju bih rekao da su upitne reference ljudi koji su izvlačili zaključke. Međumesni prevoz u Srbiji je nemilosrdan – dnevno ima 12.000 polazaka. Svakog dana, na primer, iz Beograda ima preko 86 polazaka za Novi Sad plus subvencionisani Srbijavoz“, navodi Aleksić.

Nedostatak vozača

Činjenica da Srbiji nedostaje veliki broj vozača je, prema mišljenju Gorana Aleksića – potpuno druga tema.

„To ne utiče direktno na celu prevoza, utiče na održivost prevoza i mora se rešavati kroz zakon o bezbednosti saobraćaja, kroz subvencije za prekvalifikaciju, kroz kvalitetniji odnos obrazovnog sistema prema transportu – kada nemamo vozače ne možemo da održavamo prevoz. Putnici koji idu na posao, đaci koji idu u školu, roba koja se vozi kamionima – za sve to je neophodno da sedi vozač i vozi, a mi tu zaista imamo velikih problema. To je tema koja čeka novu vladu i nadam se da ćemo to rešavati zajedno na kvalitetan način“, navodi Aleksić.

Reč je, dodaje, o izuzetno velikom broju polazaka i nivou konkurencije gde prevoznici ne mogu da postignu ekonomske cene – ni, kako kaže – zbog potrošača, ni zbog konkurenata.

„Cene u Srbiji su za približno ista rastoranja od 50 do 90 odsto niže u nego što je to u drugim državama Evrope. Ove informacije su lako proverljive, i cene iz studije nisu tačne“, tvrdi Goran Aleksić.

Na opasku da su cene u pomenutoj studiji poređene i sa našim standardom koji je takođe uzet u obzir, Aleksić odgovara da se drumski javni prevoz putnika u Srbiji obavlja autobusima koji se proizvode i kupuju u inostranstvu, a da su cene goriva na istom nivo kao u drugim zemljama.

„U Sloveniji plaćamo 202 dinara cenu goriva, a prevoznici iz te zemlje imaju 1,5 evra cenu goriva. I svuda u Evropi je subvencionisan prevoz. Države ulažu jako puno sredstava u prevoznike kako bi obezbedila viši kvalitet usluge. Naša delatnost ovde je na ivici ezistencije, dobili smo pomoć države jer nemamo mogućnost da preživimo“, navodi Aleksić.

Prevoznici su, dodaje, i sada tražili pomoć zbog cene goriva.

Druge države, kaže, ulažu u javni prevoz putnika iz više razloga – ekoloških (bolje prevoz autobusima nego većim brojem vozila), zatim zbog energetskog bilansa – manja je potrošnja, kao i iz ekonomskog interesa građana.

Na pitanje da li je skupa povratna karta na relaciji Beograd Zlatibor koja košta preko 2.500 dinara, Aleksić odgovara odrično.

„U poređenju sa istim takvim relacijama od 200 i nešto kilometara gde karta u jednom pravcu u Evropi iznosi od 18,5 do 20 evra ta nije visoka. A, odavde do Zlatibora ima više kilometara“, navodi Aleksić ponavljajući da Srbija ima znatno niže cene prevoza u međumesnom saobraćaju u odnosu na evropske zemlje.

Na opasku da istraživanje pokazuje da su karte u Nemačkoj i Poljskoj za 35 odsto jeftinije nego u u Srbiji, on kaže:

„Pogledajte na internetu cene karata – one su od 50 do 90 odsto skuplje nego u našem linijskom prevozu“.

Međumesni javni prevoz u Srbiji dvostruko je skuplji od evropskog proseka, pokazalo je nedavno rađeno istraživanje. Razloga je nekoliko, od poskupljenja goriva do samih autobuskih stanica koje karte prodaju po većim cenama, navodi se u istraživanju o međumesnom javnom prevozu u Srbiji, koji su zajedno izradili Komisija za zaštitu konkurencije i Svetska banka. Sagovornici N1 iz Privredne komore Srbije i Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport, međutim, tvrde suprotno – da nisu jasni parametri po kojima je istraživanje rađeno, pa čak i da je međumesni prevoz u Srbiji od 50 do 90 odsto jeftiniji nego u Evropi. Građani, pak, reaguju različito – neki smatraju da na autobuske karte izdvajaju prilične sume novca, dok drugi smatraju da prevoz – nije skup.