Privatni penzijski fondovi ne pružaju sigurnost štedišama
Podeli vest:
Privatnu penziju u Srbiji redovno uplaćuje svega tri odsto zaposlenih, pokazuje analiza Fiskalnog saveta
U analizi se ocenjuje i da privatni penzijski fondovi, koji kod nas postoje 15 godina, nisu ispunili reformska očekivanja, ali i da je dobro što taj vid osiguranja nije bio obavezan.
Dobrovoljni privatni penzijski fondovi trebalo je da posluže da se nadopunjuju prihodi u starosti. Međutim, stope prinosa na privatnu penziju nisu zadovoljavajuće zbog visokih naknada koje se naplaćuju i zakonskih ograničenja u investiranju prikupljenih sredstava, objašnjava član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
On ističe da je problem i to što naši privatni penzijski fondovi ne pružaju nikakvu sigurnost štedišama u smislu garantovanih prinosa.
Altiparmakov objašnjava na koji način je moguće da se isprave ovi nedostaci (podzakonskim ili zakonskim rešenjima).
On ocenjuje da je ipak dobro što je Srbija je izbegla uvođenje obaveznih privatnih penzija jer se to pokazalo kao veoma loše rešenje u zemljama koje su takvu obavezu uvodile.
To iskustvo, dodaje, potvrđuje da državni sistem treba da ostane glavni izvor penzijskih prihoda.
U Srbiji trenutno posluju četiri društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Prema podacima Narodne banke Srbije za 2021. godinu, oni upravljaju imovinom sedam privatnih penzijskih fondova kroz koje štedi 206.830. Od ukupnog broja članova dobrovoljnih penzijskih fondova samo je 70.759 aktivnih – odnosno onih koji u privatni penzijski fond imaju bar jednu uplatu u poslednjih 12 meseci.
Privatnu penziju u Srbiji redovno uplaćuje svega tri odsto zaposlenih, pokazuje analiza Fiskalnog saveta
Podeli vest:
