Planovi ZF-a u Srbiji ostaju pozitivni. Cilj je više od 1000 zaposlenih
Podeli vest:
Nemačka kompanija u Pančevu ZF Srbija koja proizvodi sklopove za autoindustriju, od početka vanrednog stanja nije prekidala proizvodnju, iskorišćenje kapaciteta u aprilu bilo je 40 procenata, a jedan od dvojice generalnih direktora, Milan Grujić, rekao je Tanjugu da očekuje da u maju iskorišćenje bude 70 procenata.
„Konstantno pratimo i preispitujemo situaciju i aktivno radimo na prilagođavanju proizvodnih kapaciteta stalnim zahtevima naših kupaca i pripremamo se da ispratimo njihove planove i ponovna pokretanja proizvodnih pogona nakon izbijanja virusa“, naveo je on.
ZF Srbija koja se razvija od juna 2018. godine i do sada je sa timom od 600 ljudi aktivirala proizvodnju u Pančevu, nastaviće sa realizacijom cilja da ima preko 1.000 zaposlenih kada prorade u punom kapacitetu.
Grujić kaže da je u novom, proširenom delu fabrike, proizvodnja već započela, a da je u toku opremanje prostora za istraživanje i razvoj.
„Fabrika u Pančevu sa preko 65.000 kvadratnih metara ključni je projekat kompanije ZF, dobila je najbolje ocene i predmet je stalnih pohvala naših najznačajnijih kupaca BMW, Volksvagena i Volvoa“, naveo je on.
Ističe da planovi ZF-a u Srbiji ostaju pozitivni i fokusirani na uspešan rad velike, nove, sjajne ZF fabrike u Pančevu, koja ima veliku perspektivu.
Direktor vršačkog Paladio Ista, italijanske kompanije koja već 18 godina proizvodi ambalažu za lekove, Pera Todorović, za Tanjug kaže da je su tokom krize dobro poslovali, jer je kamionski transport preko granica funkcionisao.
Dodaje da Paladio uvozi 95 odsto sirovina, a 60 procena proizvodnje realizuje kroz izvoz za Rumuniju, Mađarsku, Švajcarsku i Grčku.
„Slobodan kamionski transport nam je omogućio kontinuitet rada s obzirom da su rokovi isporuke veoma kratki – svakodnevno roba i odlazi i dolazi. Mislim da smo ostvarili plan koji je bio u ovom periodu, i da se kriza neće odraziti na naše proizvodne rezultate u ovom kvartalu“, rekao je on.
U obe kompanije primenjuju se neophodne mere za zaštitu zdravlja zaposlenih, a pozitivnih na Kovid nije bilo.
Informacije o zdravstvenim rizicima dobijali su iz međunarodnih centrala svojih privrednih grupa blagovremeno, jer je zdravstveni alarm za Kovid u tim zemljama bio upaljen nešto pre nego u Srbiji.
Evropska unija daleko je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije a privrednici iz Nemačke, Italije i Španije, iako je reč o ekonomijama značajno pogođenim posledicama Kovid krize, ne odustaju od dalje proizvodnje u našoj zemlji i razvoja investicija u Srbiji.
Podeli vest:
