Procurila „crna lista“: Koje organizacije iz Srbije je Fejsbuk označio kao one koje šire mržnju

Na listi se našlo ukupno 30 organizacija odnosno pojedinaca koji se povezuju sa Balkanom, od kojih se sa Srbijom povezuje 15. Među njima su ultradesničarske organizacije kao što su Nacionalni stroj, Obraz, Srpski narodni pokret 1389…

Lista ima ukupno 100 stranica, koje su podeljene prema kategorijama kao što su terorizam, kriminal, širenje mržnje, kao i militantni društveni pokreti i kriminalne grupe. Takođe, posebno su prema ovim kategorijama pobrojani pojedinci i organizacije.

 

Na ovom spisku mogu se naći terorističke organizacije poput Islamske države, Hezbolaha i Al-nusra Fronta. Međutim, tu su i ekstremno desničarski pokreti i organizacije kao što su grčka Zlatna zora i američki RAM (Rise above movement).

 

 

Kada je reč o pojedincima i organizacijama sa područja Balkana, oni se nalaze u kategorijama terorizam i širenje mržnje i ukupno ih je 30. Od tog broja, 15 organizacija je iz Srbije. Naime, sve organizacije iz Srbije koje su se našle na ovoj listi pripadaju kategoriji širenja mržnje, a neke od njih su u zemlji godinama zabranjene.

 

Tako se na listi našla organizacija Nacionalni stroj, koja je zabranjena 2011. godine, kao i Otačastveni pokret „Obraz“, zabranjen 2012. godine.

 

Nacionalni stroj je delovao kao neregistrovana organizacija, a Republičko javno tužilaštvo je 14. oktobra 2008. podnelo Ustavnom sudu Srbije zahtev za zabranu, i kao razlog navelo da se radi o „tajnoj političkoj stranci (organizaciji) čije je delovanje usmereno na izazivanje rasne i nacionalne mržnje“. Nakon toga je sud zabranio organizaciju. 

 

Ista institucija je zabranila i Otačastveni pokret Obraz 2012. godine, a Amnesti internešnal je tu organizaciju 2004, naveo kao onu koja širi homofobiju u Srbiji. 

 

Na listi se nalazi i srpski ogranak pokreta Generacija identiteta, kojem je u Francuskoj, gde je i osnovan, ove godine zabranjeno delovanje zbog podsticanja na nasilje i diskriminaciju u zemlji. Član ove grupe bio je i sadašnji V. d. direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon. Kako je naveo, on je bio član ove organizacije šest meseci, tokom 2010. i 2011. godine. Ova organizacija nema aktivan profil na Fejsbuku, piše Radio slobodna Evropa.

 

Na „crnoj listi“ Fejsbuka našao se i Srpski narodni pokret 1389, koji je nastao 2010. godine nakon što je deo članova Pokreta 1389, među kojima je bio i Miša Vacić, istupio i osnovao svoju organizaciju. 

 

 

Tu je i srpska frakcija pokreta Krv i čast, koji je nastao u 1987. u Velikoj Britaniji. Na području Srbije deluje od devedesetih godina prošlog veka, a ova neonacistička organizacija već godinama unazad ima ukinut profil na Fejsbuku.

 

Među pokretima koji imaju aktivne veb stranice preko kojih redovno objavljuju saopštenja, plasiraju svoj sadržaj i ideje, a našli su se na ovoj listi Fejsbuka, su i „Srbska akcija“, „Srpski front“ i Srpski narodni pokret „Naši“.

 

„Srbska akcija“ nema istaknutog vođu, a njihovi članovi su učestvovali na brojnim ekstremno desničarskim skupovima. Ova organizacija je 2018. godine u Beogradu organizovala skup podrške rehabilitaciji Milana Nedića, predsednika kvislinške vlade u vreme fašističke okupacije Srbije, piše RSE. 

 

SNP Naši se, između ostag, našao u žiži medijske pažnje kada je na svom sajtu objavio spisak nepodobnih nevladinih organizacija, što je naišlo na brojne osude u javnosti. 

 

Među pokretima iz Srbije koji se nalaze na „crnoj listi“ Fejsbuka je i Srpski narodni pokret „Izbor je naš“, koji se može pronaći na Fejsbuku, mada poslednja objava datira od 7. maja 2020. godine. Takođe, na listi su i Rasonalisti Srbije, Revolucionarna omladinska družina, Srpski volonterski korpus, Novi srpski program, kao i pokret ZBOR, koji takođe vuče korene iz Drugog svetskog rata.

 

Osim organizacija, na „crnoj listi“ Fejsbuka nalaze se i određeni pojedinci i to zbog širenja mržnje. Među njima su imena Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Vojislava Šešelja…

 

 

Direktor javne politike Fejsbuka Brajan Fišerman je, povodom spiska koji je procurio, rekao da kompanija ne želi da se nasilje podstiče i organizuje na platformi. On je objasnio da lista predstavlja pokušaj da se se visokorizične grupe spreče da to čine. Kako je napomenuo: „Nije savršena, ali zato postoji“. On je precizirao da se lista stalno ažurira.   

 

„Kao i ostale tehnološke kompanije, nismo podelili listu da bismo smanjili pravni rizik, bezbednosni rizik i da bi smo smanjili mogućnosti tim grupama da zaobiđu pravila„, naveo je on.    

 

Fišerman je istakao da Fejsbuk ima pravnu obavezu da prati zakone SAD u vezi „sa stranim terorističkim organizacijama, globalnim teroristima i ostalim činiocima koji su pod sankcijama“.   

 

Kako kaže, određivanje i identifikacija opasnih organizacija je ekstremno teška, a vladine liste reflektuju političke ciljeve.