Profesionalna orijentacija malih i velikih maturanata: Zašto je važna i kako izgleda testiranje

Kako su nam rekli, profesionalna orijentacija ima dugu tradiciju i usluga je za kojom vlada interesovanje, posebno u većim gradovima, gde je najčešće prisutna izrazitija zainteresovanost za profesionalnu orijentaciju pred upis srednje škole ili fakulteta.

Ipak, napominju da je potrebno interesovati se na vreme, a ne neposredno pred sezonu upisa, zbog ograničenih kapaciteta. Mejl adrese i telefoni psihologa, karijernih savetnika u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, dostupni su na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje. Klikom na Kontakt > Filijale NSZ, a potom na grad (filijalu), kontakti su dostupni unutar stranice u vidu kartica: Profesionalna orijentacija i planiranje karijere ili Centar za informisanje i profesionalno savetovanje.

Na pitanje da li roditelji više prijavljuju male ili velike maturante za ovo testiranje u NSZ kažu da se u celini gledano, može reći da roditelji više prijavljuju male nego velike maturante, ali ipak puno njih prijavljuje učenike završnih razreda srednjih škola. Budući studenti se javljaju i sami, ukoliko su zainteresovani da dođu na profesionalnu orijentaciju.

Šta je profesionalna orijentacija i kako izgleda testiranje

Profesionalna orijentacija učenika uključuje testiranje i savetodavni razgovor koji se obavlja u periodu nakon testiranja.

Testiranje za profesionalnu orijentaciju obuhvata testove profesionalnih interesovanja, testove ličnosti koji ispituju osobine koje su značajne za izbor zanimanja, kao i testove sposobnosti. Testiranje najčešće traje oko dva i po sata za učenike osmog razreda, odnosno oko tri sata za učenike završnih razreda srednjih škola, ali, u zavisnosti od konkretnih potreba, trajanje testiranja može biti i drugačije, objasnili su nam u NSZ.

U zakazanom terminu učenici osmog razreda dolaze na razgovor u prisustvu roditelja. Uobičajeno je da psiholog najpre nasamo razgovara sa mladom osobom. Savetodavni razgovor je prilika da mlada osoba zajedno sa psihologom razmotri podatke dobijene testovima i tokom intervjua u kontekstu različitih zanimanja i poslova, da vaga dobre i loše strane različitih opcija i mogućih odluka.

Psiholog, karijerni savetnik, ne nudi gotova rešenja već olakšava donošenje samostalne odluke.

U NSZ navode da ne raspolažu preciznim informacijama o eventualnim trendovima – da li su deca sklonija prirodnim ili društvenim naukama, ali je utisak da se sreću različita interesovanja i „jake strane“ kod mladih ljudi.

„Svakako ima kako mladih koji su skloni prirodnim naukama i tehnici, tako i onih koji su skloni društvenim naukama, ali i mladih kojima bi potencijalno sve moglo ići od ruke, uz odgovarajući trud i zalaganje. Ne treba izgubiti iz vida motivaciju, koja je od velikog uticaja na to da li će se nečiji potencijali, u vidu interesovanja, sposobnosti, pa i nekih osobina ličnosti, realizovati ili ne“, kažu u NSZ.

Naše preferencije i interesovanja se mogu menjati, a ukoliko prihvatimo da su promene sastavni deo života, možemo prihvatiti i to da nam promene mogu doneti mogućnost da koristimo svoja raznovrsna interesovanja i sposobnosti, ističu u NSZ.

Izbor srednje škole ili ustanove visokog obrazovanja je samo jedan od karijernih izbora. Zato se na profesionalnoj orijentaciji mladima predočava da je važno da budu aktivni, radoznali, da prate promenljiv svet rada i obrazovanja, „osluškuju“, tj. preispituju sebe (prate svoja znanja i veštine, svoje želje i interesovanja) i tako nastoje da za sebe pronalaze ono što im može pružiti zadovoljstvo i uspeh u radu.

U NSZ, za N1,  ističu da imaju pozitivne povratne informacije, odnosno da im se javljaju roditelji koji kažu da je testiranje pomoglo starijem detetu, da je zadovoljno izborom, pa žele da dovedu i mlađe dete. Mladi obično kažu da smo pomogli drugarici ili drugu. Dešava se i da nam odrasla osoba saopšti da je odabrala zanimanje delom i na osnovu naše preporuke i da se pronašla u tome.