Muškarac mlađi od 30 godina, student, poreklom iz Vojvodine, koji ima više novca nego što je potrebno za pristojan život. U najkraćem, ovako izgleda profil prosečnog srpskog apstinenta do koga se došlo u najnovijem istraživanju Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) iz Niša, piše Euronews Srbija.
A apstinenata, koji su u Srbiji praktično postali izborni mit, nije ni malo. Iako analitičari smatraju da se njihova uloga često precenjuje i da je do velikog broja njih teško dospeti, te da ne mogu značajno da promene izborni rezultat, istraživanje NKD pokazuje da će ih na predstojećim izborima, zakazanim za 3. april, ukupno biti između 43 i 46 odsto. Ipak, među njima nisu svi „pravi“ apstinenti, jer deo uvek apstinira zbog objektivnih okolnosti i tu je, zapravo, reč o „prinudnim apstinentima“.
Najviše ih, kako pokazuje istraživanje, ima među obrazovanim i mladim ljudima i to starosti između 18 do 30 godina. Ova populacija čini ukupno 63 odsto ispitanika koji su se u istraživanju izjasnili da neće izaći da glasaju na predstojećim izborima. Sa druge strane, na izbore najčešće izlaze stariji od 65 godina i tu su posebno napomenute penzionerke, koje imaju sredstava za pristojan život i, prosečno gledano, žive u južnoj i istočnoj Srbiji.
Milan Zirojević projektni koordinator Nacionalne koalicije za decentralizaciju kaže za Euronews Srbija da je ovo istraživanje rađeno u drugoj polovini decembra 2021. godine, telefonskim putem, na reprezentativnom uzorku na nivou Srbije i navodi da su obuhvaćeni građani starosti od 18 i više godina koji zapravo i jesu glasači na izborima. Komentarišući profil prosečnog apstinenta koji je proistekao iz ovog istražvanja, Zirojević kaže je ono pokazalo da je zapravo reč o dominantnom modelu i navodi da se kroz njihovo iskustvo pokazalo da ima više razloga za političku pasivnost.
„Ne postoji jedan razlog zbog kojeg se neko, a pre svega mladi u Srbiji, odluči da ne glasa. Moj utisak je da je reč o konformizmu i nepreuzimanju odgovornosti za donošenje odluka. Takođe kod nas postoji i desetogodišnja kampanja antipartizma, ali i predstavljanje politike kao nečeg „prljavog“. Mladima se takođe političke partije neadekvatno obraćaju i na taj način ne privlače njihovu pažnju“, kaže Zirojević.
Inače, da je teško da se proceni koji je realan broj birača pokazuju i podaci Statističkog godišnjaka Republike Srbije na koji se u okviru ovog istraživanja poziva i NKD. Tačnije, ono pokazuje da broj apstinata varira od izborne godine do izborne godine, te da je nepredvidiv. Ipak u proseku se, poslednjih godina, kreće između 40-50 odsto.
Neizlazanost na parlamentarnim izborima u Srbiji u periodu od 1990 – 2020. godine pokazuje da je apstinenata najmanje bilo 1990. godine kada ih je bilo svega 29 odsto, dok ih je najviše bilo 2020. od svega 51 odsto. Blaži rast evidentiran je i 2014. godine i tada je iznosio 47 odsto. U ostalim slučajevima, prema predstavljenim podacima, broj se kretao oko 40 odsto.
Za političku pasivnost mladih postoji više faktora
Da je broj apstinanta nepredvidiv smatra i Emilija Orestijević Projektni menadžer Cesid-a koja u razgovoru za Euronews Srbija kaže da zvanična statistika o onima koji će izaći ili ne izbore ne postoji. Ona objašnjava da sve može da se za sada zasniva samo na istraživanjima javnog mnjenja i njihovim pretpostavkama. Dodašnja praksa, kaže, pokazivala je da su upravo mladi ti koji ne izlaze na glasačka mesta.
„Tradicionalno mladi jesu u najvećoj meri apstinenti. Ono što mi sada tokom kampanje vidimo, to je da neki od političakih predstavnika više pažnje usmerava na društvene mreže koje i jesu popularne među mladima pa ih možda to i privuče. Na primer, pokazalo se da su u ovom slučaju dosta zatupljeni TikTok i Instagram, a mnogo manje Fejsbuk. Za razliku od ranijh izbora, čini se da neki političari ipak pokušavaju da dođu do mladih“, kaže Orestijević i navodi da je u ovom slučaju zapravo sporna poruka koja im se šalje.
Tačnije, kako objašnajva caka je u oblastima koji bi možda, ukoliko bi bili prestavljeni na pravi način, mlade zaintrigirali da glasaju.
„Glavno pitanje su teme koje su ovoj kampanji zastupljene, a one se takoreći ne tiču mladih. Uglavnom su tema ekonomija, infrastruktura i zaposlenost. Mladi jesu zainteresovani za te teme, ali još uvek ne mogu da budu presudne za njih pogotovo kada je u pitanju glasanje“, kaže ona.
U svakom slučaju, za političku pasivnost mladih, kaže može da postoji više faktora.
„Mi na žalost ne možemo da znamo koliko će tačno biti apstitenata ovog puta, ali imamo još određeno vreme do izbornog dana. Sigurno jedan deo mladih ne izlazi iz neke vrste protesta ili zbog nezadovoljstva političkom situacijom. Neki misle da ne znaju ni za koga mogu da glasaju. Apstinencija može da bude očekivana jer to ima trend koji jako dugo postoji i to ne samo u Srbiji. Nama je problem što ne možemo tačno da izmerimo jer nemamo zavničnu statistiku“, smatra ona.
Ko su sve apstinenti?
Postoje mnoga nagađanja kako bi mogao da izgleda „foto robot“ prosečnog apstinenta. Na žalost, nemoguće ga je odrediti precizno, i u tome jedino mogu da doprinesu razna istraživanja javnog mnjena. Sagovornici Euronews Srbija navode da ne postoji jedan, univerzalni, razlog za političku pasivnost.
„Postoje prinudni apstinenti, oni koji iz različitih razloga ne mogu da ispune biračko prvo, žive u inostranstvu ili su van svog mesta glasanja, imaju administrativne probleme, to su dakle objektivni razlozi“, objasnio je za ranije za Euronews Srbija Bojan Klačar, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid).
Sa druge strane, ipak, ima i onih koji nisu objektivno sprečeni, već ne žele da glasaju.
„Druga grupa apstinenata su oni dobrovoljni, dakle sami su odlučili da ne izađu na te izbore“, navodi Klačar.
Kako je rekao Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka, ima dosta onih koji žive van Srbije, gde postoje glasačka mesta, ali ih ne zanima ishod izbora i takođe odlučuju da ne glasaju.
Uz to, prema rečima naših sagovornika, uvek postoji oko 10 odsto onih koji nikada neće izaći na glasanje odnosno grupe apstinenata koji se smatraju potpuno apolitičnim o kakvim god izborima da se radi.
Muškarac mlađi od 30 godina, student, poreklom iz Vojvodine, koji ima više novca nego što je potrebno za pristojan život. U najkraćem, ovako izgleda profil prosečnog srpskog apstinenta do koga se došlo u najnovijem istraživanju Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) iz Niša, piše Euronews Srbija.