Progovorite strani jezik

O tome u kom biološkom razdoblju se jezik najlakše uči, koliko smo u stanju da naučimo iz svojih grešaka i o metodama za učenje stranog jezika razgovarali smo sa Jasminom Sarić, profesorkom engleskog jezika i književnosti i vlasnicom škole za učenje stranih jezika „Academia“ u Pančevu.

Učenje stranih jezika danas predstavlja jednu od glavnih aktivnosti među svim uzrastima. U poslednje dve decenije mnogo se diskutovalo o učenju stranog jezika u ranom uzrastu i dolazilo se do zaključka da deca strani jezik uče brže i lakše od odraslih. Naša sagovornica Jasmina Sarić navodi da većina psihologa i lingvista preporučuje učenje stranog jezika već od treće godine života, ali i da navršavanjem sedme godine ta sposobnost deteta slabi, te se smatra da je učenje stranog jezika u predškolskom uzrastu, između treće i sedme godine, odlično za stimulisanje moždanih vijuga. U tom uzrastu automatski se usvaja intonacija, ritam i naglasak nekog jezika.

Prednosti koje decu čine boljom u učenju stranog jezika u odnosu na odrasle mogu se svrstati u dve kategorije: intelektualna i kulturološka prednost. 

•    intelektualna prednost: deca koja u ranom uzrastu počnu sa učenjem stranog jezika obogaćuju svoje intelektualne sposobnosti jer imaju iskustvo u korišćenju dva jezička sistema, što povećava njihovu mentalnu fleksibilnost i superiornost. Ako se uzme u obzir i činjenica da je dečiji mozak izuzetno prilagodljiv, takvo usvajanje još jedne jezičke strukture vrši se bez svesnog napora.

•    kulturološka prednost: prvenstveno se odnosi na dečiji pogled na svet. Neupitno je da će deca koja su imala priliku da se upoznaju sa drugim jezicima i kulturama razviti toleranciju prema ljudima koji su drugačiji od njih, što će im omogućiti da prihvate postojanje drugih nacija i raznolikosti koje one nose. Poznavanje elemenata kulture drugih nacija je veoma važno jer se odražava na buduće jezičke sposobnosti učenika na budućem radnom mestu.

Kao ilustraciju za naš razgovor, naša sagovornica Jasmina Sarić dala je odličan primer:  petogodišnji Luka, koji je polaznik škole stranih jezik „Academia“ od svoje treće godine, prepričava svoj omiljeni film o dinosaurusima na tečnom engleskom jeziku. 

Afektivni domen u učenju stranog jezika

Afektivni domen je, kako kod odraslih tako i kod dece, izuzetno bitan, jer se učenje ne može definisati kao isključivo mentalna funkcija, s obzirom na to da na učenje snažan uticaj vrše emocije, a mozak daje prioritet svim emotivno vođenim informacijama. Prema tome, afektivni domen predstavlja opšte emotivno stanje koje utiče na percepciju i produkciju onih koji uče strani jezik. 
Jasmina Sarić, koja ima izuzetno bogato iskustvo u radu sa decom i odraslim polaznicima, kaže da mnogi imaju strah od greške, od pogrešno upotrebljenog vremena ili adekvatnog izraza. Taj strah ih parališe i čini nesigurnim, pa je stoga veoma teško doći do prirodne konverzacije. Međutim, ona naglašava da su greške dobre jer iz njh učimo. 

– Ne dozvolite da vas strah od netačno upotrebljene reči ili gramatičke strukture parališe ili omete, štaviše, situacija u kojoj se reč nepravilno upotrebila duže se pamti i teže ponavlja. Poslušajte samo kako Antonio Banderas izgovara engleski – sa vrlo teškim španskim akcentom, pa ga to nije sprečilo da postane velika zvezda u Holivudu. Sličan proces se dešavao i kada ste učili maternji jezik, samo se toga više ne sećate, ističe Jasmina.

Tehnike za brzo učenje jezika

•    PRONAĐITE DRUGA ZA UČENJE, svog study buddy-ja s kim ćete vežbati. Ideja da nema svrhe pričati s nekim ko ne govori tečno strani jezik potpuno je pogrešna jer, kao i u ostalim stvarima, nije problem ako napravimo grešku. Dakle, učenje u društvu je uvek prijatnije i daje bolje rezultate

•    ŽRTVUJTE GRAMATIČKU TAČNOST ZARAD KOMUNIKACIJE. Ako u procesu komunikacije nešto treba da strada, neka to bude gramatika. Mnogo je korisnije pričati i na svaki način održavati tok razgovora nego ćutke razmišljati koje gramatičko pravilo primeniti.

•    GOVORITE GLASNO. Nemojte se stideti, od toga nema baš nikakve koristi! Zamislite situaciju u kojoj govorite tiho ili čak mumlate, a sagovornik se mršti u naporu da vas čuje i razume… nije baš podsticajna atmosfera za prijatno ćaskanje, zar ne? Stoga pojačajte ton i hrabro pričajte, makar se i potkrade koja greška.

•    PAPAGAJ TEHNIKA. Upijajte reči, strukture, izraze kao sunđer i ponavljajte ih u sličnim kontekstima. Slušanje i govor idu ruku pod ruku a trik je da shvatite značenje fraze koju ste čuli bez prevođenja na maternji jezik, da je procesuirate na stranom jeziku. Ukoliko sebe istrenirate da slušate pažljivo i da u sličnim situacijama koristite naučeno, primetićete da sve lakše, prirodnije i tečnije govorite strani jezik i uspeh vam je zagarantovan.

Najtraženiji jezici danas

Znanje stranih jezika u današnjem svetu predstavlja pitanje poslovnog opstanka, a engleski jezik je tu neprikosnoven. U svim važnim institucijama u svetu to je zvanični jezik. Takođe zbog ekspanzije upotrebe kompjutera, interneta i ostalih inovacija komunikacione tehnologije, engleski jezik sve više dobija na značaju. 

– Poslednjih nekoliko godina nemački je veoma tražen zbog mogućnosti nalaženja posla, kao i norveški. Sve više polaznika u „Academiji” upisuje kineski i ruski jezik – baš zbog poslovnih prilika koje znanje ovih jezika otvara, a nije zanemarljivo ni interesovanje za arapski jezik, kaže Jasmina Sarić za Lifestyle 013info.

Najveći broj ljudi danas koristi kineski jezik i hindu. Svakako se ne može zanemariti činjenica da taj procenat zavisi od toga da zemlje u kojima se ovi jezici govore spadaju u dve najmnogoljudnije na svetu. Bez obzira što su španski i portugalski jezik jezici malih zemalja, oni su u doba kolonijalizma postali i ostali zvanični jezici u većini latinoameričkih država, pa se danas svrstavaju u najrasprostranjeniji i najtraženije. Kako je navela i naša sagovornica, velika je zainteresovanost i za arapski jezik, ali i za bengalski. Bengalski je službeni jezik u osam zemalja i govori ga više od 200 miliona ljudi, što ga svrstava u jedan od najgovorenijih jezika na svetu. 

Učenje stranih jezika nosi sa sobom brojne benefite i ključnu ulogu u ovom procesu ima motivacija. Bez obzira na životno doba, na to da li ste nekada učili jezik ili ste početnik, da li imate deset ili pedeset godina, bitno je biti svestan da svako može da nauči strani jezik, baš kao što ne postoji osoba koja nije savladala maternji. 

O tome u kom biološkom razdoblju se jezik najlakše uči, koliko smo u stanju da naučimo iz svojih grešaka i o metodama za učenje stranog jezika razgovarali smo sa Jasminom Sarić, profesorkom engleskog jezika i književnosti i vlasnicom škole za učenje stranih jezika „Academia“ u Pančevu.