Inflacija u Srbiji ne jenjava, a posledice se uveliko osećaju kako u kućnim budžetima, tako i u promenama navika potrošača koji zadovoljenje svojih potreba prilagođavaju novcu koji imaju.
Podaci GfK Panela domaćinstava koji se prikupljaju putem GfK SmartScan aplikacije pokazuju da prosečna dnevna potrošnja domaćinstava iznosi nešto više od 400 dinara (oko 12.000 dinara mesečno), za robu široke potrošnje koja se donese kući.Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju ove godine iznosila je 14,8 odsto, a mesečna 0,9 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene kojima se meri inflacija su u maju, u poređenju sa decembrom 2022. godine u proseku povećane za 5,3 odsto.Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u maju 2023. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (2,6 odsto), odeća i obuća (1,7 odsto), hrana i bezalkoholna pića (1,4 odsto), restorani i hoteli (1,3 odsto).
Na namirnicama koje su najviše poskupele građani Srbije najviše i štede.
Prema podacima GfK Panela domaćinstava, najviše se štedi na pićima, pre svega bezalkoholnim, ali i žestokim, zatim na suhomesnatim i mlečnim proizvodima, ali i na osnovnim namirnicama kao što su šećer, so, brašno.Direktor GfK u Srbiji i Hrvatskoj Predrag Ćirović kaže za
Biznis.rs da na osnovu podataka Panela domaćinstava koji se baziraju na nacionalno reprezentativnom uzorku od 2.000 domaćinstava na nivou cele Srbije, može da se izvede zaključak da je inflacija uticala na određene kupovne strategije.
„Pokazalo se da kupci imaju različite strategije u zavisnosti od kategorije proizvoda koje kupuju. Kod onih kategorija koje su neophodne u svakodnevnoj ishrani, kao što je na primer meso, tu će gledati da kupuju više na promociji, ili čak da smanje učestalost kupovina. Dok kod nekih kategorija kao što je smrznuta hrana, tu će čak i prestati da kupuju“, ističe Ćirović.
Prema podacima GfK Panela domaćinstava, od stotinak kategorija hrane i pića, dve trećine njih beleži manji ili veći pad broja kupaca, a nešto više od polovine beleži pad prosečne količine po kupcu.
Dakle, prisutna je i štednja na količini ali i na nekim namirnicama, odnosno izraženiji je trend odustajanja od određene vrste robe.
„Kategorije kao što su šećer i so beleže najveći pad količina, a s obzirom da su to osnovne namirnice može se pretpostaviti da je tu u pitanju štednja kroz redukciju količina. Sa druge strane, veliki količinski pad beleže i kategorije sirnih i mlečnih namaza, suhomesnatih, kao i zamrznutih proizvoda, gde verovatno imamo i redukciju količina i izbacivanje iz korpe usled inflacije“, ocenjuje Ćirović.Na pitanje da li se kupci pri visokoj inflaciji odriču kvaliteta i prelaze na jeftinije proizvode, sagovornik Biznis.rs kaže da kvalitet ipak i dalje ostaje vrlo važan kriterijum izbora kod kupaca.
„Proizvodi sa nižom cenom se ne percipiraju nužno kao proizvodi lošijeg kvaliteta, već i kao bolji u smislu “value for money” (odnos cene i kvaliteta). Svakako je vidljiv prelazak na povoljnije proizvode na primer trgovačke marke, ali i smanjenje količina uobičajenih brendova. Kod kategorija gde su brendovi jaki, kupci će pre smanjiti količine nego kupiti neki nepoznati ili jeftiniji brend ili privatnu robnu marku. Na drugoj strani, imamo dosta kategorija gde je privatna robna marka izgradila vrlu dobru poziciju i predstavlja relevantan izbor za kupca, tj može da zadovolji i kriterijum kvaliteta i cene“, zaključuje Ćirović.
Inflacija u Srbiji ne jenjava, a posledice se uveliko osećaju kako u kućnim budžetima,
