• Prošla godina u Srbiji je bila rekordno topla, zime sa sve manje snega

    Protekla, 2023. godina, bila je najtoplija u Srbiji otkako postoje merenja, a zime su sa sve manje snega, ocenili su za Tanjug klimatolog Vladimir Đorđević i meteorolog Nedeljko Todorović.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Prošla godina u Srbiji je bila rekordno topla, zime sa sve manje snega
    Foto: 013info

    Đorđević je naveo da je prošla godina bila i najtoplija godina u Beogradu još od 1988. godine, a razlog sve toplijem vremenu vidi u tome što se klima na Zemlji menja.

    „Planeta postaje sve toplija i toplija i razlog zašto postaje je zato što ljudi svake godine dodaju malo više ugljen-dioksida u atmosferu nego prethodne. I tim dodavanjem ugljen-dioksida mi pojačavamo efekat staklene bašte. Tako da i prošle godine, 2023. smo dodali opet više ugljen-dioksida nego 2022. I sve dok se taj trend ne prekine, mi ćemo imati sve topliju klimu“, rekao je Đorđević za Tanjug.

    On je dodao da sve toplije vreme može biti naročito nezgodno u toku leta kad ima toplotnih talasa i visokih temperatura, što je to prvenstveno zdravstveni rizik.

    „A i ova druga godišnja doba će se promeniti. Zime su kod nas takođe toplije nego što su bile u prošlosti. Kad uporedimo prošle temperature zima posle nekoliko ili desetak, petnaest godina, to su značajno više temperature nego što su bile recimo sredinom 20. veka. Snega ima u proseku manje. I kad ga ima kraće se zadržava, manje su te akumulacije“, rekao je Đorđević.

    On je naveo da je ova godina bila deveta godina zaredom da u Beogradu nije bilo snega za Novu godinu, dok je u prošlosti, to otprilike bilo svake treće godine.

    „Tako da je u prošlosti bilo perioda od nekoliko godina da nemamo snega za Novu godinu, ali neki prosek je bio da svaka treća godina bude sa snegom. Ove godine smo imali devet godina zaredom da nije bilo snega. I u tom smislu, to je najduži niz takvih godina. Kad pogledamo poslednjih 20 godina, jedina godina koja je bila ispod proseka je 2005. kada pričamo o godišnjim temperaturama“, rekao je Đorđević.

    On je dodao da smo u ovom trenutku u jednom hladnijem talasu i da je u prošlosti bilo češće takvih situacija, sa nižim temperaturama.

    „Poslednja dva hladna talasa, koji su isto prilično retki u odnosu na prošle hladne talase, bili su 2012. i 2017. godine. Imali smo leđenje Dunava, imali smo akumulaciju leda na Dunavu. To je bilo rizično po rečnu plovidbu itd. Jednostavno, klima postaje toplija. I to posebno ljude koji se bave ovim poslom ne čudi, zato što je to predviđeno još sedamdesetih godina prošlog veka. Imali smo vrlo precizne podatke već tada, da ćemo u budućnosti živeti na planeti koja je značajno toplija od planete iz tog vremena“, objasnio je Đorđević.

    On je rekao da se topli rekordi obaraju više nego duplo češće nego hladni rekordi, što je po njegovom mišljenju još jedan dokaz da je klima promenjena.

    „Ako bi klima bila stabilna onda bi se isto obarali i topli i hladni rekordi, što bi značilo da bi morala postojati neka ravnoteža između toga koliko se često dešava to ekstremno hladno i ekstremno toplo vreme. Međutim, topli rekordi se obaraju značajno češće, ne samo kod nas nego širom sveta. Pre dve godine u svetu je zabeleženo preko 120 oborenih toplih rekorda, kada pričamo o dnevnim maksimalnim temperaturama“, naveo je Đorđević.

    On je zaključio da je 2023. godina bila najtoplija godina ne samo u Srbiji, nego i u Bugarskoj, u Hrvatskoj, u Češkoj, u Austriji, u Nemačkoj i u većem delu Evrope.

    Todorović je istakao da je prošla godina bila ekstremno topla, ne samo leto već i jesen i kad se pogledaju srednje temperature bila je jedna od rekordno toplih godina.

    Govoreći o zimi u Beogradu, on je naveo da ne može svake zime da bude velikog snega i da tokom zime nisu nikada sva tri meseca hladna i snežna.

    „Nego recimo, bude 15 dana hladno, 10 dana toplo, 7 dana hladno i tako dalje. Retko kad se desi da bude po mesec, mesec i po hladno, a dešavalo se 2012. na primer, u februaru ili januaru 2017“, rekao je Todorović.

    On je objasnio da se u otprilike svakih deset godina dogodi jedna epizoda sa nešto hladnijim periodom od mesec, mesec i po dana, kada ima visokog snežnog pokrivača i kada Sava i Dunav zalede, kao što je 2012. godine bilo 20 ledenih dana zaredom.

    „U ovom slučaju postoji neka blaga zakonitost ponavljanja tih jakih zima sa hladnoćom i sa visokim snežnim pokrivačem“, rekao je Todorović.

    On je najavio da nas očekuje uobičajena zima i istakao da je malo snega palo, do desetak centimetara u nižim predelima, a ponegde, kao u Sremu i do dvadeset, dok ga u planinskim predelima relativno ga malo ima.

    „Tako da će negde do subote da bude hladno, sa temperaturama u ispod nule, pogotovo one noćne, jutarnje temperature, da kažem ugrubo, između minus tri i minus deset, u planinskim predelima i malo niže. One maksimalne oko nule, od minus dva do plus dva, od mesta do mesta“, rekao je Todorović.

    On je zaključio da od nedelje sledi blagi porast temperature, i da će se otopiti ovaj snežni pokrivač u nižim predelima i da će sredinom naredne sedmice ponovno biti dostignute maksimalne vrednosti oko deset stepeni, što ne znači da se posle toga možda ne ponove ovakve epizode sa kišom i snegom.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp

    Tagovi:

  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Da li je Srbija spremna za meso iz laboratorije

    Analitičar i urednik platforme Poljoprivredne novosti, agronom Miloš Stojanović, kaže da se zamenski proizvodi za meso i dalje uglavnom prave od biljaka i da je proizvodnja mesa u laboratorijama […]

    Koliko se zarađuje u Srbiji po delatnostima

    Prosečna neto plata u Srbiji prošle godine, za dvanaest meseci, iznosila je 86.007 dinara, što je oko 732 evra. Za godinu dana plate su nominalno porasle 14,8 odsto. Iz godine u godinu praktično […]