Prošle godine otkriveno skoro 5.500 prekršaja nepropisnog prevoženja dece

„Zakonodavac je obavezao da se deca moraju prevoziti u dečijim sedištima ili na dodatnim sedištima, odnosno dodacima sedištima, ukoliko nemaju iznad 135 centimetara visine“, rekao je Belencan za Tanjug.

Dodao je da dečije sedište treba da bude tako montirano kako je predvideo proizvođač.

„Nije dovoljno uneti ga u vozilo i reći ‘da, ja sam završio tu aktivnost’. Ne, aktivnost jeste završena kada se sedište pričvrsti upravo da bi se izbeglo nekontrolisano kretanje sedišta“, rekao je Belencan.

Podsetio je da je u toku prošle godine više od 150 dece teže povređeno u saobraćajnim nezgodama, a više od hiljadu lakše, kao i da su iz Ministarstva unutrašnjih poslova apelovali na roditelje da poštuju zakon tokom vožnje deteta u automobilu kako bi deca bila što zaštićenija čak i ukoliko dođe do saobraćajne nezgode.

„Treba napomenuti da je 16 dece poginulo u svojstvu putnika, to praktično znači da su oni prevoženi“, rekao je Belencan.

Dodao je da su deca u svojstvu putnika poginula u saobraćajnim nesrećama u Pančevu na putu za Vršac gde su otac i sin bili i gde je prelazak u suprotnu stranu doveo do njihove pogibije, kao i u saobraćajnoj nesreći na pružnom prelazu i u nesreći na teritoriji Novog Pazara.

Ukazao je da je prošle godine otkriveno skoro 5.500 prekršaja nepropisnog prevoženja dece.

„Samo je sreća što nije došlo do saobraćajne nezgode i upravo u tih 5.500 nije došlo do težih posledica za tu decu. Pre svega tu moramo govoriti o savesti i moralnosti onih koji ih prevoze. Roditelji moraju da shvate važnost tih 30 sekundi ili 60 sekundi koliko će posvetiti montiranju sedišta ili vezivanju deteta za to sedište da bi došli do određenog mesta“, rekao je Belencan.

Dodao je da roditeljima ne sme izgovor da bude da su žurili.

Ukazao je da sada kada su zimski dani treba prilagoditi kaiševe koji idu preko dečijeg tela.

„To znači da se oni pričvrste uz dečije telo, s tim da ne stegnu dete i da ta razlika bude negde oko jednog centimetra, znači jedan prst, da dete ipak može da se malo pomera, ali da se vrši kontrola kretanja tela prilikom naglog kočenja ili udarca u neku prepreku“, rekao je Belencan.