Prošle godine pružena podrška u 207 slučajeva svih oblika nasilja

Najviše žrtava, kojima je pružena podrška su osobe mlađe od 24 godine, njih 46, potom u starosnoj dobi od 35 do 44 godine – 44, zatim od 45 do 54 godine i preko 65 godina po 31 žrtva, od 25 do 34 godine – 30 žrtava i od 56 do 64 ukupno 25 žrtava, navodi se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva.

Kada je reč o polnoj strukturi žrtava njih 157 su osobe ženskog pola, a 50 muškog pola.

Među njima je najviše bilo žrtava krivičnog dela nasilje u porodici- čak 173, dok su ostale žrtve drugih krivičnih dela rodnozasnovanog nasilja, kao što su trgovina ljudima, silovanje i druga.

Iz VJT podsećaju da oštećena lica, odnosno žrtve, kroz podršku Službe dobijaju pravovremene informacije, informišu se kako izgleda krivični postupak, zatim o svojim pravima koja mogu da ostvare, a sa kojima pre toga obično nisu bile upoznate, pre svega, pravo na status posebno osetljivog svedoka i punomoćnika o trošku države.

Žrtvama se daju i obaveštenja ko su stranke u postupku, kako izgleda pojedina faza, pojašnjavaju im se pravni termini, zatim kojim organizacijama dalje mogu da se jave ukoliko im je potrebna psihosocijalna podrška, bez diskriminacije po bilo kom osnovu.

Cilj ovakvog postupanja je da se svakom svedoku ili žrtvi rodno zasnovanog nasilja olakša učešće u postupku, te da se pored pružanja neophodnih informacija o samom postupku, prepozna da li je žrtvi neophodna dalja podrška neke od organizacija civilnog društva koje pružaju specijalizovane vidove podrške ženama sa iskustvom nasilja ili centara za socijalni rad, a zatim da se upute na neku od njih.

Ovaj vid podrške značajan je i da bi osoba koja je pretrpela neki oblik nasilja bila osnažena i istrajna u daljem toku krivičnog postupka.

VJT u Beogradu je Službu uspostavilo polazeći od ratifikovane Istanbulske konvencije, koja je propisala obavezu države da se obezbede savetnici u oblasti svih oblika rodno zasnovanog nasilja, kako bi pomogli i dali podršku žrtvama i tokom istrage u vezi sa krivičnim delima predviđenim ovom konvencijom krivičnih dela rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama.

U skladu sa Konvencijom, država treba da preduzme neophodne mere zaštite prava i interesa žrtava, uključujući njihove posebne potrebe kao svedoka, u svim fazama istrage koja uključuje i obaveštavanje žrtava o njihovim pravima i raspoloživim uslugama, obezbeđivanje da se gde god je moguće izbegne susret žrtava i učinilaca, čime je još jednom javnom tužilaštvu nametnuta obaveza da se stara o potrebi ove kategorije, posebno ranjivih žrtva.

Ova obaveza je još jednom podvučena u Bazičnom izveštaju evropske komisije GREVIO iz januara 2020. godine.

Istu obavezu predviđa i novi Zakon o javnom tužilaštvu koji podvlači da su javni tužioci dužni da štite ljudska prava, posebno vodeći računa o oštećenima i da su dužni da spreče svaki vid diskriminacije.

Kako je nasilje prema ženama i devojčicama kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije, te da pričanje o preživljenom nasilju dodatno povređuje žrtvu i vraća je u traumatično iskustvo, to je bilo nužno pružiti posebnu podršku baš ovoj kategoriji žrtva.

Kako se navodi u saopštenju, VJT pre godinu dana uspostavilo „sestrinsku“ službu ranije uspostavljenoj Službi za informisanje i podršku oštećenim licima i svedocima u krivičnom postupku, oslanjajući se na već pomenutu konvenciju, preporuke GREVIO komisije, ali i Strategiju o sprečavanju i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama za 2021 – 2025.

Mala mreža podrške napravljena je na području stvarne i mesne nadležnosti VJT koje koordinira radom šest osnovnih javnih tužilaštava na području Beograda u ovoj oblasti i to kao bi ova usluga bila dostupna svakoj žrtvi na isti način, što je takođe jedna od preporuka GREVIO komisije.