• Prvi put građani Srbije u inostranstvu glasaju na referendumu

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Po prvi put državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se izjašnjavaju na referendumu, a prvu mogućnost da ostvare svoje demokratsko pravo imaće već 16. januara, kada će u Srbiji biti organizovan referendum o ustavnim promenama.

    Da bi iskoristili pravo da na referendumskom listiću zaokruže „da“ ili „ne“, neophodno je da se građani prijave, a rok je do 25. decembra.

    Mogućnost da se državljani Srbije, koji žive van granica zemlje, omogućile su im nedavno usvojene izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

    Ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić pozvao je sve državljane Srbije u toj zemlji da posete sajt ambasade i konzularnog odeljenja kako bi se prijavili.

    Skupština Srbije je 25. novembra usvojila izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim je sada, kaže Rodić, sa 183 člana na moderan način ustanovljena procedura izjašnjavanja na referendumu i proceduru narodne inicijative, što je slučaj u zemljama sa dugom demokratskom tradicijom.

    Rodić ističe da je to posebno važno u Srbiji imajući u vidu da je stari Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet 1994.godine, dodajući da su se ogromne promene dogodile od tada do danas, ne samo u našoj zemlji, već u celom svetu, a posebno u Evropi.

    „Svi državljani Srbije koji žive u Austriji prvi put će imati mogućnost da koriste referendum kao oblik izjašnjavanja 16. januara, od 7 do 20 sati“, rekao je Rodić.

    On je podsetio da je predmet referendumskog izjašnjavanja Akt o promeni Ustava, donetog 2006, koji se menja samo u delu koji se odnosi samo na oblast pravosuđa, dok svi ostali delovi ostaju nepromenjeni.

    Ambasador dodaje da je cilj tih izmena poboljšanje i ustanovljenje apsolutne nezavisnosti pravosuđa u delu koji se odnosi na funkcionisanje sudskih organa, ali i na obavljanje javno-tužilačka funkcija.

    „To je interesu Srbije, i na taj način će se odluka doneta u parlamentu potvrditi voljom građana“, rekao je Rodić.

    Ambasador je naveo i da se sada, po prvi put, zakonski prag izlaznosti spušta ispod 50 odsto onih koji izlaze na referendum i pojasnio da to nije novina, odnosno da takva zakonska rešenja postoje u Francuskoj, Norveškoj, Irskoj i daju slobodu da građani po svom izboru učestvuju ili ne učestvuju u izjašnjavaju, ali da svakako imaju pravo koje mogu da iskoriste.

    „Potvrda odluke parlameneta 16. januara je veliki korak napred na evropskom putu Srbije, ali i za reforme koje se godinama, od 2012. sprovode u zemlji. Srbija može da bude uzor drugim zemljama, kako se stabilizuje država i kako se kreće putem prosperiteta. Ova promena ustanoviće put za ideal – odvojenosti sudske vlasti od zakonodavne i izvršne“, rekao je Rodić.

    Zato je pozvao sve državaljane Srbije u Austriji da se prijave za izjašnjenje na referendumu i glasom, kako kaže, obezbede dalji napredak demokratije u zemlji.

    Posebno je ukazao da će referendumsko izjašnjavanje biti sprovedeno u uslovima borbe proti kovida 19 koje su na snazi u Austriji, kao i da će se u potpunosti poštovati sve mere koje zemlja bude primenljivala za takve skupove.

    Građani će 16. januara na referendumu, sa „da“ ili „ne“ odgovarati na pitanje „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“.

    Referendumsko izjašnjavanje biće sprovedeno u uslovima borbe proti kovida 19 koji se sprovode u Austriji i naravno u potpunosti će se poštovati sve mere koje zemlja bude primenljivala za takve skupove, kazao je Rodić.

    Po prvi put državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se izjašnjavaju na referendumu, a prvu mogućnost da ostvare svoje demokratsko pravo imaće već 16. januara, kada će u Srbiji biti organizovan referendum o ustavnim promenama.

     
     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Lovačke patrone u rancu učenika

    U rancu učenika sedmog razreda osnovne škole u Zemunu pronađene su lovačke patrone. On je i ranije prijavljivan zbog lošeg ponašanja. […]