Prvo se zadužimo pa bacamo – za praznike u đubretu završi 40 odsto više hrane
Predstojeći vikend mnogi će iskoristiti za nabavku namirnica za prvomajske i vaskršnje praznike. Iako su cene hrane jedna od najbolnijih tema srpske ekonomije, u našem potrošačkom i kulturološkom kodu važi pravilo da za praznike „mora da se ima“. Skloni smo da se za prazničnu trpezu zadužujemo i da kupujemo više nego što nam treba pa veliki deo hrane završi u đubretu iako je sve više gladnih.
Podeli vest:
Iako Vaskrs i Prvi maj nemaju potrošačku dinamiku koju imaju Nova godina i Božić, tokom spojenih prolećnih praznika možemo očekivati povećanu potrošnju za 30 do 40 odsto – rekao je za RTS Veljko Mijušković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Dodaje da možemo očekivati povećanja cena pojedinih kategorija mesa kao i ugostiteljskih usluga i turističkih aranžmana kao i ostalih stvari na koje građani fokusiraju svoje slobodno, praznično vreme.
Dodaje da su akcije u maloprodaji već počele i da će nas trgovci mamiti sniženjima na aktuelne proizvode poput jaja i suvomesnatih proizvoda.
Mijušković navodi da možemo govoriti o tome da će doći do neke stabilizacije cena onog momenta kada taj pik tražnje opadne.
“Ne očekujem da će doći do nekih drastičnih variranja cena ali može se desiti da dođe do nestašice nekih kategorija artikala. Evo sad baš trgovci javljaju da je ćumur deficitaran zbog roštilja koji će se organizovati i da je njegova cena prilično nestandardna, odnosno da se ne može govoriti o nekoj očekivanoj prosečnoj ceni, već znatno varira od objekta do objekta“, kaže Mijušković.
Kupujemo preko mere za praznike
Koliko god da su cene hrane bolna tema domaće ekonomije, kod nas važi pravilo da za praznike mora da se ima. Pripremajući bogatu trpezu spremni smo i da se zadužimo. Kupujemo preko mere, a višak hrane bacamo iako je sve više gladnih.
“U Srbiji se na godišnjem nivou prema podacima Banke hrane baci oko 770.000 tona hrane. Očekuje se da će se upravo otpad od hrane povećati sa količinom potrošnje u ovom periodu, a to je negde za 40 odsto. Ako znamo, po nekim podacima da jedan Beograđanin, recimo, napravi 300 grama otpada, sada će biti minimum 450“, rekla je za RTS Sanida Klarić iz humanitarne organizacije Banka hrane.
Ona je istakla da je od pandemije koronavirusa značajno opao broj kompanija koje doniraju hranu za siromašne.
“Banka hrane je imala negde oko 50 donatora i to velikih donatora i postepeno se to smanjivalo tako da smo sada tu negde na pola od tog broja. Međutim, sada je pokrenuta akcija da se porez na donacije hrane ukine kako bi kompanije imale svoj interes da doniraju“, rekla je Klarićeva i istakla da Banka hrane prima donacije u pirinču, brašnu, konzervama i drugoj upakovanoj hrani.
Kaže da tu robu oni dalje distribuiraju do oko 220 organizacija koje hranu odnose do onih kojima je najpotrebnija. Dodaje da to nisu samo nezaposleni, osobe sa invaliditetom ili staračka domaćinstva, već da su u potrebi za donacijama sve više i porodice u kojima neki od članovi rade, ali njihova primanja ne mogu da pokriju sve veće troškove ishrane.
Podeli vest:
