Psihičko nasilje se ne prepoznaje, fizičko se krije – besplatna pravna pomoć je predviđena zakonom

Čak i kada podnesu tužbu, neretko odustaju od gonjenja nasilnika zbog dugih i neizvesnih sudskih postupaka koji finansijski iscrpljuju. Iako u takvim slučajevima imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, većina žena je ne koristi. Prema poslednjim podacima Ministarstva pravde, to pravo iskoristilo je tek 0,2 odsto žena koje su doživele fizičko, psihičko ili seksualno nasilje od svojih partnera, navodi RTS.

Predviđena je zakonom, ali je žene retko koriste. Problem je i to što ni šest godina od donošenja zakona, službu za besplatnu pravnu pomoć nisu formirale čak ni sve beogradske opštine. Čukarica jeste. Prošle godine, kažu, tu pomoć je zatražilo više od 2.000 građana – među njima tek dva odsto žena zbog nasilja u porodici.

„Mislim da žene znaju za postojanje mogućnosti da se zaštite na ovaj način i da besplatna pravna pomoć to radi, ali u suštini mislim da većina žena ne razlikuje fizičko i psihičko nasilje, odnosno psihičko neprihvata kao nasilje i ne prijavljuje, a masa njih se stidi da prijavi i fizičko nasilje“, kaže Božica Bukadinović, šef službe besplatne pravne pomoći Opštine Čukarica.

Advokatima u opštinama je besplatna pravna pomoć dodatna obaveza.

„Angažujemo u onom delu kada je u pitanju naknada materijalne ili nematerijalne štete, znači u postupku koji sledi nakon udaljavanja nasilnika“, kaže Božica Bukadinović.

Pritom, uslovi nisu prilagođeni za svedočenje žena o preživljenom nasilju.

„Ona ulazi u kancelariju u kojoj postupaju dva ili tri službenika, gde nema momenat poverljivosti, niti ima privatnost. Službenik u besplatnoj pravnoj pomoći sastavlja inicijalni akt, ali ne postavlja punomoćnika koji će pratiti sve faze postupka, već on isključivo pokreće postupak. Pritom oni nemaju dovoljno vremena da se bave žrtvom“, kaže Aleksandra Zakić, advokatica NVO „Femina“.

„Žrtve svih oblika nasilja treba da dobiju besplatnu pravnu pomoć“

Predlog je i da pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju i žene koje trpe nasilje na poslu, u javnom prostoru. Na to obavezuje i Istanbulska konvencija.

„Istanbulska konvencija zahteva od nas, ne samo od nas nego od svih država koje su potpisale ovu konvenciju da se besplatna pravna pomoć omogući žrtvama svih oblika rodno zasnovanog nasilja. Samim tim, mi smatramo da jednostavno ovaj zakon treba da se promeni prevashodno u domenu omogućavanja žrtvama svih oblika nasilja da traže i naravno da dobiju adekvatnu besplatnu pravnu pomoć“, kaže profesor Veljko Turanjanin.

Polovinu troškova zastupanja na sudu, za šest ročišta, finansira država. Uprkos tome, najsiromašnije opštine teško mogu da izdvoje novac za formiranje službe za besplatnu pravnu pomoć. Bar u takvim slučajevima dragocena bi bila saradnja sa advokatima NVO, koji imaju višedecenijsko iskustvo u takvim procesima.