Ptice, mačke, psi na minusu: Kako da ih nahranimo i ugrejemo

„Vidite koliko ljudi ima povređenih, ljudi se okliznu padnu, polome nogu, polome nešto. Životinje doduše imaju četiri, pa im je lakše. Oni imaju pogon na četiri točka, ali kažem svakako njima je problem hladnoće. Problem je to što jednostavno, ulične životinje nemaju hrane dovoljno. Ako imaju ulične životinje dovoljno hrane, one će stvoriti i deblje krzno na kraju krajeva, zaštiće se na neki način. Ali je veoma važno da im pored hrane obezbedimo i neka skloništa. Da ne budu na vetru, da ne budu na snegu, da ne budu na kiši“, rekao je Aleksandar Gavrić iz organizacije „Animal Rescue“ za RTS.

Takođe, sad kad je minus na polju, treba da se potrudimo da životinjama obezbedimo vodu, koja se brzo zamrzne.

Otvorena vrata

Društvenim mrežama kruže apeli da se ostavljaju otvorena vrata od ulaza zgrada, da životinje mogu da uđu i prenoće, da se zagreju, potom, da im ostavljamo hranu, ali važno je znati na kojim mestima i kako to činiti.

„Ko je bio u Turskoj, zna i vidi kako to izgleda. U najekskluzivnijim lokalima se otvaraju vrata, znači u restoranima, najekskluzivnijim buticima, znači vrata su otvorene za seoske životinje. Izgledali bi, ne samo grad, nego cela zemlja, bilo bi nam humanije kada bi otvarali vrata napuštenim životinjama, jer mi smo ti koji smo napustili te životinje. Nisu one same tu odlučile da lutaju tim ulicama, nego jednostavno mi smo ti odgovorni. Pa bi bilo dobro da ih, na kraju krajeva ih na neki način, primimo u tople domove“, rekao je Gavrić.

Akcija „Petarda je zlo“

Ima dosta problema koje ljudi samostalno ne mogu da reše. Animal Rescue ovih dana ima poziva za pomoć i intervencije na terenu, posebno ako imamo u vidu pirotehnička sredstva.

„Mi imamo jednu akciju koja se zove Petarda je zlo. Zlo, tako je. Pokušamo da skrenemo pažnju ljudima da budu svesni da to malo njihove zabave, tih par sekundi zabave, nekoga može da čak i staje život. Psi su pogotovo osetljivi na takve stvari. Kod pasa može da dođe čak i do srčanog zastoja u strahu. Oni ne znaju šta se dešava. Mi kad bacamo petarde, jednostavno mi znamo, čak i mi se trgnemo na kraju krajeva. Ali, kažem to, kod njih izaziva jednu reakciju instinktivnu da oni krenu da beže“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

„Psi upadaju u šahtove, bunare, podleću pod automobile, tako da obratite računa sad u ovom periodu kad vodite psa u šetnju, obavezno da bude na povocu. Znači nikako ga nemojte ispuštati, iz prostog razloga nikada ne znate kada će pući petarda. Drugo, ako ste kod kuće, ako se vaš pas plaši ili mačka na kraju krajeva, ako se te životinje plaše, te buke, budite uz njih, budite pored njih, oni se pored vas sigurnije osećaju, vi ste vođa čopora na kraju krajeva.

Ako već i to teško doživljavaju, negde se zavucite u neki deo stana koji je, da kažem, zvučno izolovan, to obično bude neko kupatilo, postoje ti stanovi koji su tako pravljeni da je kupatilo na njegovoj sredini, i često se dešava da mnogi vlasnici pasa provedu te praznike, novogodišnje zajedno sa svojim ljubimcima, provedu to u maloj prostoriji, u ta četiri zida. Takođe, ako vidite da ni to ne pomaže, onda se posavetujte sa veterinarom, postoje sedativi na kraju krajeva koji mogu da se daju životinjama. Nemojte nikako davati samostalno svoju ruku, ti sedativi mogu biti kontraproduktivni. Mogu izazvati kontraefekat, tako da se posavetujte sa veterinarom i dajte sedative na kraju životinjama, ali kažem, budite uvek uz njih“, posavetovao je Gavrić.

Reakcija na so i hladnoću

Poseban izazov je i priprema ljubimca za izlazak iz stana ili kuće, kada su nepovoljni vremenski uslovi. Na ulicama ima i soli o čemu pnaročito treba povesti računa.

„Naravno, treba očistiti šape posle povratka iz šetnje, ali što se tiče tog nekog utopljavanja, ljudi često pitaju kako utopliti svoju životinju kada je hladno vreme. Pa to zavisi na kraju krajeva od same vrste životinje. Ako imate psa koji ima dugu dlaku, njemu ne treba svakako utopljavanje nikako. Ako imate malog psi, kućni psi koji imaju dugu dlaku, nema potrebe da ih natruntate. Ako je pas naviknut, znači ako je napolju, takođe nema potrebe“, kaže Gavrić.

Dodaje da, ako pas ima povređenu šapu, postoje specijalne čarapice koje onemogućavaju da so ne ulazi u ranu i ne izaziva bol.

Ptice su naročito ranjive

Pored pasa, i druge životinje su ugrožene niskim temperaturama, a ptice su možda čak i najugroženije.

„Mačke se negde zavuku, jednostavno i čak mogu da nađete neka skloništa i skrovišta, mačke su dosta otpornije, međutim ptice su sad na udaru čak i mačaka. Mačke kad je sneg prekrio sve i kad love na kraju tih uličica, mačke napuštene, one love čak i te sitne ptice. Pticama sada treba obezbediti hranu. Što su manji organizmi to se brže ohlade, jednostavno i na ovoj temperaturi njima je potrebna ta hrana“, ispričao je gost RTS-a.

Gavrić je objasnio i kako je najbolje nahraniti ptice.

„Veoma je važno da građani znaju da ne hrane ptice hlebom. Hleb nije dobar za ptice, hleb je nešto što u sebi ima aditive, raznih soli i raznih drugih stvari koje ptice ne vare. Treba da se setimo da su ptice ovde milionima godina na ovoj planeti, mnogo duže pre na kraju krajeva i snalazile su se i za vreme ledenog doba su preživljavale. Znači jednostavno ne treba da im pomažemo na pogrešan način. Ako ih pomažemo već, ako želimo da ih hranimo, onda to samo da bude seme, ništa više. Znači nikako prepečeno, nemojte im baciti kokice, to nije dobro takođe da je puno soli. Znači seme koje nađete da kupite ili već imate kod sebe, pšenica, kukuruz, šta god da imate“, rekao je Gavrić.

Dodaje da je važno i mesto na kome se ostavlja hrana.

„Gledajte uvek da to bude neko mesto koje nije na prolazu. Znači, jednostavno, građani često u najboljim namerama, u najboljoj želji da pomognu životinjama, često ostavljaju činijice ispred samih ulaza. Pa to onda na kraju postane ruglo. I mi se baš trudimo da promenimo tu situaciju. Novobeogradska opština je prva opština gde smo uveli Registar hranitelja uličnih životinja, gde ti ljudi koji se prijave, prođu kroz određenu obuku. Znači, mi im pokažemo i objasnimo jednostavno da životinje čak mogu da nađu vodu, ako je stavite iza zgrade“, ističe Gavrić.

Gavrić iskreno kaže da telefon Organizacije stalno zvoni i da više i ne broje intervencije. Građani zovu svakodnevno i telefon je dostupan, kako kaže, 365 dana u godini, od 12 do 20 časova.

„Sad smo imali poziv pre dva dana za pticu koja je upala u bazen, kod ljudi, prazan bazen. Nisu znali koja je ptica, nisu znali kako da je uhvate, šta da rade sa njom. Plašili su se. Na kraju krajeva, uspešno je rešeno. Vraćena je na Dunav. Barska je bila ptica. Poenta je da pomognemo građanima. Verujte mi, građani su toliko srećni kad uspeju sami da reše problem. Kad jednostavno oni se osećaju kao spasitelji. Građane to oduševljava. I onda ljudi hoće da nas pridruže posle toga. To je jedna dobra priča, jedna lepa misija“, zaključuje Gavrić.

Pravi način prilaska životinji

Gavrić naglašava ipak, da je za građane koji žele da pomažu životinjama, važno da prođu kroz obuku.

„Poenta je da naučimo kako to funkcioniše. Nije to baš prosta stvar. Oni su živa bića. Imaju osećanja razna. Osećaju i strah i tugu i sreću i bol. Treba da znamo kako s njima da radimo. Kako da im priđemo na pravilan način. Radimo po školama s decom. Učimo decu kako da pravilno priđu životinjama. Kako pravilno prići psu, a da pas jednostavno vas ne doživi kao opasnost. Kako pravilno da uhvatite mačku. Kako da pravilno hranite i pticu…“, naveo je Aleksandar Gavrić iz organizacije „Animal Rescue“.