Rad na ekstremnim temperaturama – između “promaje“ i slova zakona

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu jasno propisuje kakvi uslovi rada moraju da budu zadovoljeni da bi rad bio bezbedan. Za lak fizički rad temperatura ne sme biti viša od 28 stepeni. Vlažnost vazduha varira od toga koliko je toplo, ali ne sme da bude veća od 75 procenata, a strujanje vazduha do jednog metra u sekundi. Dakle, i promaja je uzeta u obzir. Saša Perišić, pomoćnik direktora Inspektorata za rad, kaže za RTS da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi propisane mere bezbednosti za zdrav rad. 

Saša Perišić je, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, izjavio da je Pravilnik obavezujući i da se mora poštovati.

„Radnici sami, a i anonimno se može prijaviti rad na suncu, i inspekcija će u tom slučaju izaći na teren, utvrditi činjenice i okolnosti i preduzeti mere. Vlada je 2007. godine donela preporuku, ali je obavezujući Zakon o bezbednosti na radu. Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi propisane mere bezbednosti za zdrav rad“, naveo je Perišić.

Prema njegovim rečima, aktom o proceni rizika, poslodavac je obavezan da proceni rizike za zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom i visokim temperaturama.

Dodaje da na građevini po ovakvim temperaturama radnici ne bi trebalo da rade.

„Mi imamo redovne i vanredne nadzore, i mi dolazimo uvek kad je tako. Mi podnosimo prekršajnu prijavu protiv poslodavca i izdajemo usmeni nalog da obustavi rad do 16 časova“, napominje Perišić.

„Ne postoji obustava rada na visokim temperaturama u direktivama EU“

Ističe da su u našem zakonodavstvu transponovane sve direktive EU kada je u pitanju rad na visokim temperaturama.

„Tamo ne postoji obaveza obustave rada na visokim temperaturama. Ono što može da se uradi kod nas je da se, kada su ekstremno visoke temperature, proglasi elementarna nepogoda. Prema Zakonu o vanrednim situacijama, to može u našoj zemlji. To se do sada nije desilo, i zato imamo ovakve slučajeve, izolovane, ja bih rekao“, kazao je Perišić.

Za šest meseci 32.000 nadzora

Ukazuje da je za prethodnih šest meseci izvršeno 32.000 inspekcijskih nadzora i da je podneto 2.499 prekršajnih i 17 krivičnih prijava.

Perišić ukazuje da postoji plan preventivnih mera gde piše da je poslodavac obavezan da obezbedi dovoljne količine vode, svežih i hladnih napitaka, prostor gde će se radnici rashladiti, da se dopunjuju radnici, da se vrši smenska izmena radnika, da se teški fizički poslovi vrše u jutarnjim časovima, a drugi ostave za kasnije.

„Ne postoji preporuka da se radi noću, ali posle 16 časova može dok poslodavac ima mogućnosti“, ističe Perišić.

Ukazuje da i svi radnici koji rade u zatvorenom imaju prava da rade u klimatizovanim prostorima.

„Sigurno je da ne poštuju svi, ali velika većina poštuje. Mi nemamo prijava, ne možemo nagađati u inspekciji da li su radnici zadovoljni, da li smeju da se jave ili ne. Mi čekamo poziv, onda izlazimo na teren“, naveo je Perišić.

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu jasno propisuje kakvi uslovi rada moraju da budu zadovoljeni da bi rad bio bezbedan. Za lak fizički rad temperatura ne sme biti viša od 28 stepeni. Vlažnost vazduha varira od toga koliko je toplo, ali ne sme da bude veća od 75 procenata, a strujanje vazduha do jednog metra u sekundi. Dakle, i promaja je uzeta u obzir. Saša Perišić, pomoćnik direktora Inspektorata za rad, kaže za RTS da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi propisane mere bezbednosti za zdrav rad.