Rad od kuće pomaže hakerima da kradu podatke, od kompanija traže otkup

Stručnjaci pozivaju da se poboljšaju mere bezbednosti. Prema podacima sa globalnog nivoa, svakog dana bude 411.000 novih napada, ističe stručnjak za sajber bezbednost Srđan Radosavljević.

Broj sajber napada u 2023. godini je povećan za 11.000, u odnosu na prethodnu godinu, rekao je za RTS stručnjak za sajber bezbednost Srđan Radosavljević.

„Takođe, ono što bih želeo da istaknem jeste procenat od 88 odsto koji se tiče targetiranih napada, odnosno napada koji se završavaju na nivou Vindovs operativnog sistema, na Majkrsoft platformi“, ističe Radosavljević.

Rad od kuće – laka meta za hakere

I analiza podataka o sajber pretnjama u Srbiji za 2023. godinu, pokazuje povećan broj napada po takozvanom RDP protokolu – koji se koristi za pristup udaljenim računarima.

Stručnjaci smatraju da kompanije treba da olakšaju zaposlenima rad, ali da je neophodno i da razmišljaju o tome kako da se zaštite od takvih napada i da ih preduprede.

„Analizom podataka koje smo prikupili u ovoj godini, videli smo porast od 115 procenata vezan za napade po tom protokolu. Takođe, ono što je važno reći kada pričamo o napadima u Republici Srbiji, želeo bih da istaknem podatak o 53 procenta povećanja ransomware napada – kada hakeri zaključavaju podataka unutar kompanija tražeći otkup“, kaže Radosavljević napominjući da se građani još uvek najčešće susreću sa „fišing“ napadima.

Prema njegovim rečima, i dalje ima „fišing“ napada putem imejla, ali je povećan broj napada preko aplikacija za razmenu poruka, poput Vajbera.

„Skrenuo bih pažnju korisnicima da obavezno pročitaju tu poruku koju dobiju“, napominje Radosavljević i dodaje da se hakeri neretko kriju iza određenih državnih službi kojima ljudi veruju.

Pre nego što se klinkne na link ili unesu lični podaci, neophodno je da se poruka dobro pročiti i da se proceni da li je lažna.

Veštačka inteligencija zadaje „glavobolje“

Godinu koja je na izmaku u tehnološkom svetu obeležila je masovna primena veštačke inteligencija, odnosno mašinskog učenja. Što se tiče same informacione bezbednosti, mašinsko učenje se u toj oblasti koristi već nekih 15 godina, ističe Radosavljević.

„Treba voditi računa, pogotovo kod Chat GPT-a i ostalih popularnih modela na internetu, da ne unose podatke u samu pretragu o svojim projektima, da ne unose podatke o svojim analizama, zato što su ti podaci ipak njihovi i poverljivi. Sama veštačka inteligencija je korisna stvar, svi ti algoritmi koji su pisani unutar veštačke inteligencije služe da nama pomognu da pojednostavimo i ubrzamo neke procese rada“, ističe Radosavjević.

Naglašava da istraživanja pokazuju da će oko 20 odsto svih poslovnih procesa u IT industriji biti automatizovano.