Radi se kraće, plata ostaje ista – Može li kraća radna nedelja biti budućnost radnika u Srbiji

Sve češće se, kako u svetu, tako i u Srbiji otvara pitanje uvođenja četvorodnevne radne nedelje koju su vidljivom učinila pozitivna iskustva, ali i istraživanja koja su pokazala da su radnici ovakvim sistemom rada zadovoljniji, a samim tim i produktivniji. Svega nekoliko kompanija u našoj zemlji se odvažilo na ovaj korak, ali izgleda da nema sumnje da polako dolazi do mogućnosti prekretnice u tradicionalnom načinu organizovanja radnog vremena. 

Ovim sistemom radilo bi se četiri dana dok bi plata ostala ista, ali zaposleni bi imali isti obim posla koji bi morali da završe u kraćem vremenskom periodu. 

Kako raste broj kompanija i zemalja koje testiraju ili uvode četvorodnevnu radnu nedelju, raste i uverenje da petodnevna radna nedelja iz 20. veka više nije najbolji način organizovanja radnog vremena današnjice, ali, da li u Srbiji ovakav model rada uskoro može postati stvarnost i u kojoj meri su poslodavci spremni na ovu promenu?   

Radi se kraće, ali plata ostaje ista – ponegde čak i raste 

Pojedine firme u Srbiji uvele su četvorodnevnu radnu nedelju, na primer, u „Mikroelektronici“ svi zaposleni u proizvodnji od pre nekoliko meseci imaju tri slobodna dana tokom nedelje i rade osam sati.

Vlasnik firme Nebojša Matić ranije je za Euronews Srbija rekao kako je sve počelo kada su iznenada ostali bez petoro zaposlenih, nakon čega je predložio da preostali radnici između sebe podele tih pet plata, na šta su zaposleni i pristali – sada rade manje, a plata im je veća.  

„Onda sam dodao ‘ima jedna mala začkoljica, morate da radite sat vremena kraće i sve što ne stignete da uradite u pet dana radićemo u subotu’. Za dve godine nisu radili nijednu subotu, uspeli su da se organizuju, za ta četiri dana naprave autput veći za 30 odsto“, kaže Matić.

Zaposleni kažu da im ovakav način rada mnogo znači i da su zadovoljni logikom svog poslodavca, što potvrđuje pozitivne rezultate istraživanja koja se sprovode širom sveta. 

Mada, Matić nije jedini poslodavac koji je svojim zaposlenima omogućio skraćenu radnu nedelju a da pritom kvalitet rada nije opao, u razgovoru za Euronews centar, direktorka PR agencije „Olaf end Mekatir“ Ljiljana Boljanović, rekla je da glavni motiv za uvođenje kraćeg radnog vremena u ovoj agenciji bio taj da se privuku i zadrže talenti, kao i mladi.

„Sada smo u test fazi, koja ide jako dobro. Mi smo se odlučili za model kompresovane radne nedelje. To podrazumeva da se četiri dana radi po osam sati i da je jedan dan slobodan. U pitanju je takozvano klizno korišćenje slobodnih dana, pravi se raspored za mesec dana unapred, a cilj je da agencija radi svakog dana, kako bi svi klijenti dobili sve svoje ugovorene usluge sa kvalitetom kojem težimo“, dodala je Boljanović. 

U ovoj ageniciji, sprovedena je anketa među zaposlenima o novom modelu rada, a rezultati pokazuju da je osećaj zadovoljstva povodom pokretanja projekta bio je ocenjen sa 9,45, a želja da se dalje nastavi sa novim načinom rada 9,7. Mada, ispitivan je i stepen anksioznosti koji je bio 2,6 – koju je izazvala bojazan tima oko toga da li će uspeti da odgovore na sve zahteve u kraćem vremenskom periodu.

„Mi nikada nismo insistirali na radnom vremenu već na kvalitetu, da ljudi rade najbolje što mogu, napreduju i uče. Mi smo jasno stavili do znanja da se od svih očekuje da budu efikasniji sa skraćenjem radnog vremena, da naši klijenti ne osete da radimo kraće, da zadržimo kvalitet i jednake plate“, rekla je Boljanović. 

Takođe u razgovoru za Euronews centar, urednik portala „Mašina“ Marko Miletić, rekao je da su se u okviru ovog portala odlučili za model četvorodnevne nedelje i da su trenutno u pilot fazi istraživanja, pošto su na ovakav način rada prešli pre mesec i po dana. 
„Mi smo se podelili u dve grupe, jedna ima slobodan dan ponedeljkom, druga ima slobodan dan petkom, tako da svi zapravo imaju po tri dana vikenda, a opet normalno radimo u smislu produkcije, jer se ona održava pet dana nedeljno, za sada smo zadovoljni. Ne radimo više u smislu radnog vremena tokom dana“, istakao je Miletić. 

Koliko uspešnost ovog modela zavisi od tipa industrije u kojoj se primenjuje?

U razgovoru za Euronews Centar, Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca rekla je da Srbiju posmatra kao modernu državu i sigurno je da će jednog dana u budućnosti ovakav model biti zastupljen u našoj zemlji, da smo prevazišli vreme kada je država diktirala kako će se raditi, jer se sada nalazimo na svetskom tržištu, te da moramo u skladu s tim pratiti svetske trendove. 

Sa druge strane, Budimčević ističe kako je neophodno da vodimo računa o strukuri naše privrede, koja počiva na malim i srednjim preduzećima.

„Suočavamo se i sa velikm nedostatkom radne snage. Istraživanja koja smo u poslednje vreme radili pokazuju da je starost mašina kod nas 27 i po godina, u južnoj Srbiji je čak i 30. Znači da imamo zastarela postrojenja, činjenica je da možete napraviti uštedu i organizovati rad drugačije, ako radite sa modernim mašinama“, kaže Budimčević. 

Dodaje da je rizik poslovanja na poslodavacu, koji mora da organizuje rad tako da se na najekonomičniji način ostvare najbolji rezultati uz poštovanje prava zaposlenih, međutim, kako kaže, sve ovo zavisi i od prirode posla, da je u kreativnim industrijama ovo moguće, dok je u slučaju proizvodnje poprilično teško.  

Mada, Boljanović je rekla da „iz ugla nekoga ko radi u kreativnoj industriji, čini mi se da je to u proizvodnji možda lakše“. 

„Stvar je da se ozbiljno promisli koji model odgovara kojem tipu preduzeća, svi oni koji razmišljaju o ovakvoj vrsti promene mogu da nađu model koji je za njih adekvatan. Sva istraživanja govore da preko 86 odsto kompanija koje su probale ovaj model rada, ga zadrže u nekom obliku, što može da znači različite modele“, rekla je Boljanović. 

Ističe da u ovoj oblasti ne može da bude generalizacija i da jedan model ne može da bude odgovarajući svima, zbog čega je ključno da postoji visok stepen lične i timske odgovornosti, kao i poverenja poslodavaca u zaposlene. 

Radnici u Srbiji među onima koji u Evropi provode najviše vremena na poslu

Rezultati istraživanja objavljenog u časopisu Health Economics Review pokazuju da bi kraće radno vreme doprinelo većem zadovoljstvu životom kod Evropljana. 

Prema ovom istraživanju, najnaklonjeniji kraćem radnom vremenu su ljudi sa srednjim primanjima, dok oni sa najvišim primanjima u manjoj meri preferiraju skraćivanje provedenog  vremena na poslu, dok ljudi sa najnižim primanjima nisu jasno određeni prema radnom vremenu. 

Takođe, Miletić je rekao kako istraživanja pokazuju da radnici u Srbiji provode najviše vremena na poslu u Evropi, što je u direktnoj vezi sa nezadovoljstvom u životu. 

„Mnogo vremena provedeno na poslu dovodi do toga da ljudi budu generalno nezadovoljni svojim životom, ljudi koji imaju srednja primanja osećaju da bi više slobodnog vremena omogućilo da se ostvare u nekim drugim poljima i oni zahtevaju kraće radno vreme u najvećoj meri“, kaže Miletić.

Boljanović je rekla da je ideja vodilja pri uvođenju kraće radna nedelja bila to što zadovoljni ljudi bolje rade i da kada imate više slobodnog vremena, imate više kreativnih ideja i bolja je organizacija.

„Članovi našeg tima kažu da je ovo jedna privilegija, koju su zaslužili a ja zaista tako i mislim. Kada osetite tu privilegiju, onda ćete se stvarno truditi i da je zadržite, nadam se da će rasti profit i efikasnost, rano je ali ja jesam optimista“, rekla je Boljanović. 

Budimčević objašnjava da je kada su u pitanju ovakvi eksperimenti, potrebno uraditi objektivna analiza i da je bitno da zaposleni, ali i poslodavci kažu svoje mišljenje i utiske. 

„Videćemo šta će određeni protok vremena pokazati, u svakom slučaju smatram da poslodavcima treba ostaviti mogućnost, isto kao i zaposlenima“, rekla je Budimčević. 

Dokle je svet stigao u reformi radnog vremena? 

U mnogim evropskim državama je ovaj sistem oproban kroz pilot istraživanja u koje su bile uključene brojne kompanije. Na desetine kompanija u Velikoj Britaniji sprovelo je šestomesečnu probu, a pošto se pokazala kao izuzetno uspešna, kompanije tada odlučuju da zadrže ovaj sistem rada.

U Belgiji je zvanično uvedena četvorodnevna radnu nedelju tako da zaposleni u javnom ili privatnom sektoru imaju izbor da rade devet i po sati dnevno tokom četiri dana, ili osam sati dnevno tokom pet dana. 

Međutim, ne beleži svaki pokušaj implementacije uspehe, Švedska je 2015. godine htela da sprovede probni period u okviru koga bi zaposleni radili šest sati dnevno za istu platu i tada se naišlo na problem pošto mnogi nisu hteli da troše novac na ovakva istraživanja.

Proba se pokazala uspešnom u okviru ortopedskog odeljenja univerzitetske bolnice, koje je 80 medicinskih sestara i lekara prebacio na šestočasovni radni dan i zaposlilo novo osoblje da nadoknadi izgubljeno vreme. Odgovor medicinskog osoblja je u ovom slučaju bio pozitivan ali je eksperiment zabeležio i dosta kritika, te nije obnovljen. 

Vlade Španije i Škotske takođe su uključene u sprovođenje ovih pilot istraživanja, a još 2015. Island je započeo najveću probu radne nedelje od 35 sati i zbog ogromnog zabeleženog uspeha sada gotovo 90 odsto zaposlenih radi na ovaj način.  

Pojedine firme u Srbiji uvele su četvorodnevnu radnu nedelju, na primer, u „Mikroelektronici“ svi zaposleni u proizvodnji od pre nekoliko meseci imaju tri slobodna dana tokom nedelje i rade osam sati.