Rak debelog creva vodeći uzrok umiranja od karcinoma u Srbiji

Kolorektalni karcinom, karcinom debelog creva i karcinom rektuma predstavljaju razviće malignih tumora završnog dela digestivnog trakta. Karcinom debelog creva je treći po učestalosti rak kod muškaraca i drugi po učestalosti kod žena. U svetu je otkriveno više od dva miliona slučajeva u 2020. godini.

Rak debelog creva je drugi najčešći uzrok smrti od svih karcinoma, koji je odgovoran za skoro milion smrtnih slučajeva u 2020. godini. Globalno, to je jedan od karcinoma čija se učestalost konstantno povećava i čini 11 odsto svih dijagnoza malignih tumora.

U Srbiji se godišnje dijagnostikuje više od 4.500 novih slučajeva, što ga čini drugim najčešćim tumorom, a vodeći je uzrok umiranja od karcinoma kod oba pola u našoj zemlji sa više od 3.000 preminulih godišnje, kaže za portal N1 dr Milan Jovanović.

Uzroci nastanka

Dr Jovanović kaže da više faktora dovodi do razvoja kolorektalnog karcinoma, te se stoga ne može govoriti uticaju jednog činioca za razviće ove opake bolesti.

„U većini slučajeva kolorektalni karcinom nastaje od displastičnih adenomatoznih polipa. Proces nastanka polipa traje više godina i podrazumeva isključivanje različitih gena koji potiskuju tumore i popravljaju DNK, ali i istovremenu aktivaciju onkogena, gena koji favorizuju nastanak tumora. Ovo daje prednost selektivnom rastu epitelnih ćelija debelog creva i pokreće transformaciju od normalne sluzokože creva do adenomatoznog polipa i konačno do invazivnog kolorektalnog karcinoma“, objašnjava on.

On dodaje da godine starosti predstavljaju najveći faktor rizika za nastanak sporadičnog kolorektalnog karcinoma, jer 99 odsto slučajeva se javlja kod ljudi starijih od 40 godina i 85 odsto kod onih starijih od 60 godina.

„U Evropi se incidencija kolorektalnog karcinoma postepeno povećava, delom zbog starenja stanovništva, ali i zbog povećanja incidencije specifične za uzrast, što sugeriše da način života ili faktori životne sredine, ili oboje, doprinose tome“, ističe on.

Pored starosti, porodična istorija je najčešći faktor rizika za kolorektalni karcinom. Porodična adenomatozna polipoza i nasledni nepolipozni kolorektalni karcinom su najčešće bolesti koje se nasleđuju i od kojih se razvije kolorektalni karcinom, navodi doktor.

„Takođe, u faktore rizika spadaju i muški pol, šećerna bolest, hirurško odstranjenje žučne kese, ulcerozni kolitis i Kronova bolest. Ne treba zaboraviti da gojaznost, fizička neaktivnost te životne navike u vidu ishrane bogate crvenim mesom i mesnim prerađevinama, smanjeno unošenje mleka, mlečnih proizvoda, voća, povrća, konzumacija alkohola i duvana, predstavljaju značajne fatkore rizika za nastanak ove bolesti, a na koje možemo uticati“, naglašava on.

Simptomi

Prema rečima dr Jovanovića, znaci i simptomi kolorektalnog karcinoma zavise od lokacije tumora u crevima i da li se tumor proširio na drugo mesto u telu, odnosno da li su prisutne metastaze.

„Bol u stomaku, promena u pražnjenju creva, rektalno krvarenje ili anemija su najčešći simptomi kolorektalnog karcinoma, ali ovi simptomi se takođe često javljaju kod drugih gastrointestinalnih stanja. Međutim, znake koje nikako ne smemo da zanemarimo su pogoršanje zatvora, krv u stolici, smanjenje volumena stolice (stolica tanka kao olovka), gubitak apetita, nevoljni gubitak težine, mučnina i/ili povraćanje kod osoba starijih od 50 godina. Rektalno krvarenje ili anemija su simptomi visokog rizika kod ljudi starijih od 50 godina“, kaže on.

On napominje da oko 50 odsto osoba sa kolorektalnim karcinomom ne prijavi nikakve simptome.

Kako se dijagnostikuje?

Kod pacijenata za koje se sumnja da imaju kolorektalni karcinom, lekari primarne zdravstvene zaštite treba da izvrše fizički pregled stomaka, digitorektalni pregled i analiziraju istoriju zdravlja u cilju postavljanja krajnje dijagnoze, kaže dr Jovanović.

„Sumnja na tumor debelog creva pri pregledu u ambulatni primarne zdravstvene zaštite ukazuje da pacijent treba da bude upućen na pregled kod gastroenterologa. Tokom posete, gastroenterolog konsultuje pacijente u pogledu porodične istorije, razmotri procenu faktora rizika, a zatim odabere odgovarajuću optičku dijagnostičku metodu radi konačne dijagnoze, to je najčeše kolonoskopija“, navodi on.

Prema njegovim rečima, snimanje jetre i grudnog koša, obično kompjuterizovanom tomografijom, neophodno je za otkrivanje metastaza.

„Drugi put za otkrivanje kolorektalnog karcinoma su različiti skrining programi. Međutim i pored većeg broja programa, učešće u Evropi se kretalo od 16 odsto do 68 odsto. Programi uglavnom uključuju pojedince starosti 50-75 godina, a kod nas se sprovodi FOB test – test na okultno krvarenje u stolici, odnosno preventivni pregled stolice na nevidljivo krvarenje, koje je često prvi znak bolesti. Ovim testom se bolest može otkriti u najranijem stadijumu. Sa pozitivnim FOB testom, pacijenti se upućuju na kolonoskopiju, kojom se definitivno potvrđuje ili opovrgava postojanje karcinoma debelog creva“, ukazuje doktor.

Da li je moguće izlečenje?

Svaki tumor se može lečiti na tri načina: radioterapijom, hemioterapijom i hirurškom resekcijom. Hirurška resekcija lokalizovanog kolorektalnog karcinoma nudi jedinu mogućnost izlečenja, kaže dr Jovanović.

„Postoperativna hemioterapija nudi korist za preživljavanje pacijenata nakon resekcije stadijuma II i odabranih pacijenata sa stadijumom III bolesti. Kod karcinoma rektuma, preoperativna hemio i radioterapija poboljšava preživljavanje, nego izolovana hirurška resekcija. Palijativna hemioterapija, može da ublaži simptome, poboljša kvalitet života i preživljavanje kod pacijenata sa metastatskim kolorektalnim karcinomom. U nekim slučajevima preživljavanje se poboljšava i resekcijom metastaza u jetri i plućima“, navodi on i dodaje da sve ove modalitete lečenja donosi konzilijum lekara.

Ističe da je stopa preživljavanja nakon lečenja direktno povezana sa vremenom otkrivanja i histološkim tipom raka.

„Kod pacijenata kod kojih je tumor otkriven u najranijem stadijumu imaju petogodišnju stopu preživljavanja od 100 odsto. Pacijenti sa invazivnijim tumorom, ali bez zahvatanja limfnih čvorova imaju prosečnu petogodišnju stopu preživljavanja od približno 70 odsto, a pacijenati kod kojih su zahvaćeni limfni čvorovi petogodišnje preživljavanje je približno 40 odsto. Na žalost, kod pacijenata kod kojih su nađene udaljene metastaze pretogodišnje preživljavanje se kreće od <5 odsto“, navodi doktor.

On dodaje da prognoza bolesti zavisi i od mnogo drugih faktora koji uključuju nivo fizičke spremnosti osobe, obim metastaza i stepen tumora.

Saveti i preporuke

„Kao što sam ranije spomenuo, ovo je multifaktorijalna bolest i ne postoji jedinstveni model po kojem se možemo ponašati i sprečiti razviće tumora. Svakako da na neke faktore ne možemo uticati, kao što su pol, godine, prisustvo karcinoma u porodici, naglašava doktor.

„Ono na šta možemo i moramo obratiti pažnju je način života. Prevashodno tu mislim na ishranu. Potrebno je unositi dovoljnu količinu svežeg voća i povrća, mleka i mlečnih proizvoda, izbegavati crvena mesa, mesne prerađevine, alkohol i duvan. Ne treba zaboraviti ni fizičku aktivnost u toku dana, te dovesti svoju telesnu težinu u normalne granice“, kaže on.

Naglašava da je kod ove bolesti važna i primarna prevencija.

„Uvek insistiram na redovnim sistematskim pregledima! Fizikalni pregled je prvi korak ka otkrivanju mnogih bolesti. Jednom u toku godine potrebno je posetiti lekara, koji će pregledati krvnu sliku, uraditi FOB test i UZ stomaka. Nadalje, ukoliko postoje indikacije se sprovodi kolonoskopija“, zaključuje dr Milan Jovanović.

Kolorektalni karcinom, karcinom debelog creva i karcinom rektuma predstavljaju razviće malignih tumora završnog dela digestivnog trakta. Karcinom debelog creva je treći po učestalosti rak kod muškaraca i drugi po učestalosti kod žena. U svetu je otkriveno više od dva miliona slučajeva u 2020. godini.