Rakija: Lek ili mit? Farmaceuti objašnjavaju šta je istina o „narodnoj medicini“ s Balkana

Rakija je tradicionalno piće naroda na Balkanu, pre svega Južnih Slovena: Bosne i Hercegovine, Crne Gora, Hrvatske, Severne Makedonije i Srbije. Pravi se od različitih vrsta voća – najčeše od šljive i sadrži oko 40% alkohola, ali domaća rakija može biti i dosta jača i da sadrži između 50, 60 odsto alkohola.

Da je ovo piće posebno, pokazuje i podatak Ministarstva kulture Srbije da je rakija šljivovica upisana na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Jedan od razloga za uključivanje ovog žestokog pića na listu Uneska jeste i to što je rakija, među koje spada i šljivovica, deo tradicionalne medicine, s dodanim lekovitim biljem ili voćem za dobivanje lekova protiv prehlade i bolova.

Sigurno se desilo da vaše bake koriste rakiju za podizanje imunološkog sistema – za skidanje temperature, dezinfekciju rana, zubobolja i sl. Ovakve metode tradicionalne medicine prenose se s kolena na koleno i toliko su dugo deo naše tradicije, da se i ne sećamo kako je sve počelo. Zašto se rakija koristi kao zamena za lek i u kojim slučajevima je dozvoljeno koristiti je?

Korišćenje rakije kod zubobolje

Osnovni razlog lekovitog dejstva rakije dolazi od kiseline koja se nalazi u voću od kojeg se rakija pravi, a to je polifenol. Značaj polifenola je u tome što imaju ključnu ulogu u održavanju našeg zdravlja i vitalnosti.

„Iako se ne zna precizno koja je količina polifenola u rakiji, jer to zavisi od količine i vrste voća koje se koristi za proizvodnju rakije i procesa fermentacije, neke od rakija (šljivovica, malina, lozovača) mogu da imaju antioksidativni efekat, pa bi u preventivne svrhe smanjivale rizik od moždanog i srčanog udara i nakupljanja “masnih” naslaga u krvnim sudovima koji vremenom dovedu ili do začepljenja, ili ako se odvoje – do tromba“, kaže farmaceutkinja Anđela Šaponjić.

Ovo bi, kako sagovornica kaže za N1, štitilo organizam od „potencijalnih“ infekcija. Farmaceutkinja kaže da rakija ima anelgetski efekat tj. zbunjuje naš nervni sistem sistem tako da ne osećamo bol.

„Korišćenje rakije na ovakav način može biti od pomoći ukoliko je u pitanju akutni bol npr. zubobolja gde ne postoji hronična (zlo)upotreba alkohola. Kod hronične upotrebe alkohola tj. hroničnog bola rakija može samo da pogorša stvari, između ostalog jer se telo navikava na taj efekat etanola, pa moraju sve veće količine da se uzimaju kako bi se uklanjanje bola postiglo“, kaže farmaceutkinja.

Dodaje još da se kod zubobolje rakija ne pije, već se gutljaj rakije drži na mestu gde je bol prisutan. Upozorava da se lečenje kratkotrajnog bola leči većom količinom rakije nego što se preporučuje, što često dovodi do „navikavanja“ organizma na ovakvu vrstu lečenja.

Korišćenje rakija za spuštanje telesne temperature – da ili ne?

Kada govorimo o temperaturi, Šaponjić kaže da bilo koja rakija može da se koristi u vidu obloga za obaranje temperature, ali da se najviše koristi komovica. Farmaceutkinja objašnjava da alkohol širi krvne sudove i na taj način naše telo lakše oslobađa višak toplote.

Farmaceut Nikola Bošković kaže da naš narod najviše koristi rakiju za skidanje temperature, ali da to može biti kontraproduktivno.

„Ljudski organizam po prirodi održava konstantnu telesnu temperaturu. Ako imamo malo povišenu temperaturu od 38 stepeni pa naviše, naš organizam će opet pokušati da tu temperaturu drži. Ukoliko mi alkoholnim oblogama tj. rakijom naglo spustimo telesnu temperaturu na 36 stepeni organizam će opet pokušati da vrati na onu koja je bila pre nanošenja obloga, što znači da će se temperatura jako brzo vratiti i mi nemamo neki veliki efekat time“, objašnjava on za portal N1.

Ne kod dece do godinu dana

Posebno naglašava da ovu taktiku ne treba koristiti kod male dece, a pre svega dece do godinu dana života, jer još uvek nemaju dovoljno razvijeni imunološki sistem. „Ovo može biti opasno zato što alokohol prodire kroz kožu u naš krvotok i kod male dece može doći do trovanja alkoholom, pogotovo kod one koje nemaju dovoljno razvijenu jetru“, kaže Bošković.

Rakija u kombinaciji sa sastojcima za obloge

Šaponjić kaže da ljudi u praksi često koriste komovicu u kombinaciji sa klekom, ruzmarinom, mentolom kod osećaja težine u nogama, ali ta olakšanja ne dolaze od same rakije, nego zbog drugih sastojaka koji se koriste za obloge. Takođe, komovica u kombinaciji sa peršunom koristi se kod infekcija urinarnog sistema, ali i u ovom slučaju je za to “kriv” peršun, a ne sama rakija.

„Rakija (etanol) iz biljaka izvlači one supstance koje imaju pozitivan efekat na organizam, pa se one nalaze u većoj koncentraciji nego kada bi se pio čaj od istih tih biljaka“, objašnjava farmaceutkinja za N1.

Bošković kaže da iako je tačno da određeni biljni ekstrati koji se dodaju rakiji mogu povećati delotvornost, problem kod takvih preparata jeste što se često prave kod kuće pa ne možemo biti sigurni koliko je nečega i koji će biti krajnji rezultat.

Iako se u narodu rakija često koristi za dezinfekciju rana, Bošković kaže da to može imati samo kontraproduktivna dejstva. „Kada alkohol nanesemo na ranu, ona peče. U narodu se često misli da ako osećaj bola postoji, da je to alkohol koji deluje, ali to zapravo nije tačno. Kod čišćenja rana postoje bolje alternative koje ne peku i koje imaju veću efikasnost“, objašnjava on za N1.

Na kraju dodaje da ukoliko želimo da rakija ima lekovita dejstva u određenim situacijama, najbolje je da bude čista i da u pitanju bude sedamdeseto procentni alkohol, jer tada ima najveću efikasnost.