Rani brakovi nisu specifičnost Srbije, obrazovanje i rušenje stigmi najbolja prevencija
Više od 12 miliona devojčica svake godine uda se u svetu pre punoletstva, često nevoljno. U Srbiji su najugroženije one iz siromašnih i romskih porodica. Više od trećine Romkinja uda se između 15. i 18. godine. Njih 16 odsto i ranije. Dečji brakovi su najteži oblik kršenja ljudskih prava, poruka je društvenog dijaloga „Oteto detinjstvo – dečji, rani i prinudni brakovi“.
Podeli vest:
Anica Stojiljkovska imala je samo 16 godina kada se udala. Već sa 17 je postala majka. Iako je to bila njena odluka, za svoju ćerku želela je drugačiji život.
„Moja ćerka ima 23 godine, sin 22, ona je sada verena, tako da, prvenstveno mi je bilo da završi školu. Iako sam ja to uradila, njoj nisam savetovala da to uradi“, kaže Anica za RTS.
Rane brakove često ugovaraju roditelji. Otrgnuta od detinjstva, deca rađaju decu, napuštaju školu i ostaju bez šanse za bolji život.
„Devojke, odnosno devojčice, jer ne možemo da pričamo o devojkama koje ispadnu iz sistema obrazovanja, one se najčešće i udaju, jer u tome vide spas i izlaz iz tog nekog siromaštva, u kom su opet njihovi roditelji zbog neobrazovanosti“, objašnjava strukovni ekonomista i pedagoški asistent Biljana Jovanović.
A to nije specifičnost samo Srbije.
„Naša zemlja ima jedno od najnižih učestalosti dečjih brakova. To, nažalost, nije zato što ih i najmanje ima, nego zato što se radi o jednoj registraciji, subregistraciji, ono što merimo je ono što je zvanično, što je registrovano. A svi znamo da je to samo vrh brega“, naglašava ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić.
A iza brega, često se krije trgovina ljudima.
„Mogu biti izloženi nasilju, zlostavljanju, a nekada i da budu prodane kao roblje. Osnovni uzraci dečjih ranih i privrednih brakova su siromaštvo, nizak stepen obrazovanja“, objašnjava ministar ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.
„Devočice su dodatno pogođene neposrednim zdravstvenim posledicama usled preranih porođaja, ali i nasiljem, što je sveukupno nepovoljni položaj“, kaže potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković.
Ima mišljenja da ni zabrana braka pre punoletstva neće sprečiti rane udaje. Obrazovanje je najbolja prevencija.
„Da se devojka osposobi da bude ekonomski nezavisna i da onda donosi odluku o svom partnerskom životu, formiranju porodice i kompletnom životu“, naglašava ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
Ono što je teži deo posla jeste rušenje predrasude da je rana udaja deo tradicije i kulture Roma.
Podeli vest:
