• Rast cena stanjio novčanike građana: Šta će biti sa cenama u 2024. godini?

    Inflacija potrošačkih cena u četvrtom kvartalu 2023. godine će, kako se očekuje, biti oko osam odsto, a za celu prošlu godinu oko 12,6 odsto, pokazala je analiza Republičkog zavoda za statistiku.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Rast cena stanjio novčanike građana: Šta će biti sa cenama u 2024. godini?
    Foto: Pixabay
    Na osnovu modela vodećeg indikatora potrošačkih cena za prvi kvartal 2024. godine prognozira se međugodišnji rast od oko 5,3 odsto. Postavlja se pitanje kakva će biti kupovna moć stanovništva u 2024. godini, piše Euronews Srbija.
     
    U februaru 2023. inflacija je premašila 16 odsto, u oktobru je iznosila 8,5 odsto nako dvocifrenog iznosa u septembru, a novembarska inflacija je 8 odsto. 
    U Srbiji će 2024. godinu obeležiti inflacija od 4,5 odsto, bar je tako nedavno rekao ministar finansija Siniša Mali. Narodna banka Srbije procenjuje da će naredne tri godine inflacija biti tri plus minus 1,5 odsto.
     
    Bojan Stanić iz Privrede komore Srbije kaže za Euronews Srbija da treba sačekati drugu polovinu naredne godine da bi se inflacija, po projekcijama NBS, vratila u taj okvir cilja 3 plus minus 1,5 odsto. 
     
    U međuvremenu, kako kaže Stanić, neće biti pada cena, koje može da se desi kod određenih artikala. On navodi da generalno cene nastavljaju da rastu i u narednoj godini, ali po nižim stopama inflacije. 
    Inflatorni pritisak u 2024. biće manji 
     
    U Srbiji je zabeleženo usporavanje inflacije. Stanić kaže da po nižim stopama inflacije, cene rastu. 
     
    „Ako je u 2023. prosečna stopa inflacija bila između 12 i 13 odsto, u 2024. će biti oko 6, što znači da će za 6 odsto u proseku na godišnjem nivou, te cene porasti“,rekao je Stanić. 
     
    Imajući u vidu da se očekuje ubrzanje privrednog rasta u ovoj godini u odnosu na 2023, kaže Stanić, onda može da postoji prostor da se zarade uvećavaju realno u odnosu na cene s time što bi ta stopa rasta plata bila veća od stope inflacije. 
     
    „U tom smislu verujemo da će inflatorni pritisak u 2024. ipak biti manji i u realnom smislu iz prostog razloga što će doći do blagog oporavka kupovne moći stanovništva. Međutim, to dosta zavisi od kretanja na međunarodnom tržištu, posebno energenata i hrane koji su i bili glavni pokretači inflacije“, objašnjava on. 
    Sa druge strane, dodaje Stanić, zavisi i od potreba da se počne ublažavati ta restriktivna monetarna politika, odnosno da se počnu spuštati kamatne stope što opet može da podigne inflaciju u nekom delu godine. 
     
    Međutim, kako sada stvari stoje, dodaje Stanić, sva očekivanja su da je ovaj udar inflacije iza nas, da u 2024. postepeno dolazi do opravka kupovne moći i da će samim tim rast cena biti manji problem za stanovništvo.
     
    Treba li produžiti akciju „Bolja cena“?
    Akcija „Bolja cena“, kojom je ograničena cena određenih proizvoda, počela je u septembru, a planirano je da traje do kraja 2023.  
     
    Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazali su da je grupa proizvoda obuhvaćenih akcijom „Bolja cena“ znatno usporila rast inflacije u četvrtom kvartalu 2023. godine.
    Ovo je urađeno, pre svega, preko proizvoda iz grupe hrana i bezalkoholna pića, koji bi, prema proceni, trebalo da imaju međugodišnji rast cena od oko 9,3 odsto, a u prvom kvartalu 2024. prognoziran je rast cena ove grupe proizvoda od 4,7 odsto.
     
    Stanić smatra da su efekti te akcije bili vidljivi jer su bili namenjeni pre svega stanovništvu koje ima ispodprosečna primanja, a koja im je pomogla da se u jednom delu rasterete inflatornog pritiska. 
     
    On navodi da treba nastaviti sa podrškom onim slojevima stanovništva koji su najugroženiji zato što oni imaju niska primanja i otežanu mogućnost da nađu dodatni posao. 
     
    „Samim tim država mora da vodi računa o njima, da li kroz tu akciju ograničenja cena, da li kroz neke druge direktne transfere iz budžeta, ali da to bude baš onako selektovano, tim ljudima kojima je to potrebno. Apsolutno da sa tim treba nastaviti ali je na državi da odluči da li će se ići opet na ovaj sistem ograničenja cena ili će se ići na neki drugi vid pomoći, da li u pogledu olakšica za plaćanje struje, da li u pogledu nekih direktnih davanja novca iz budžeta. Činjenica je da je ova kampanja ograničenje cene dala rezultat“, kaže Stanić. 
     
    Šta će biti sa cenama struje i gasa?
    Stanić kaže da se očekuje da će cena energenata nastaviti da raste u srednjem roku. 
     
    On je naveo da su u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom, u 2023. godini bila dva poskupljenja. 
     
    „Zbog cele situacije i na tržištu i potrebe da se reformiše energetski sistem u zemlji, da se ide ka obnovljivim izvorima energije, očekivati je da je cena energije nastavi da raste u srednjem roku. Činjenica je da se očekuje porast cena i dalje jer se na neki način približavamo tom tržišnom nivou“, rekao je Stanić. 
     
    Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Euronews Srbija da će eventualna poskupljenja gasa i struje zavisiti od toga kako će se kretati cene na tržištu. On navodi da bi cena energenata trebalo još da raste, a koliko i kojom dinamikom, zavisiće od budućeg kretanja cena.
     
    „Ono što se traži jeste da se cena struje za domaćinstva dovede do tog nivoa da bude održiva, odnosno da bude u skladu sa tržišnim cenama“, rekao je Marković navodeći da su aranžmanom sa MMF-om predviđene korekcije. 
    Marković je rekao da nije zacrtano da stalno mora struja da poskupi po osam odsto, nego da se postepeno dižu cene dok ne dođu do tržišnog nivoa. 
     
    „Pošto se i ona gornja granica menja, te korekcije će zavisiti i od tih dugoročnih trendova cene na tržištu. Neka naša predviđanja su bila da će polako padati dok se ne uspostavi na tih 100 evra po megavat-satu. To bi trebalo da bude dugoročno“,rekao je Marković. 
    Kako je naveo, što se tiče cene gasa za domaćinstva, ona u budućnosti mora da isprati cenu gasa po kojoj se taj energent i nabavlja. 
     
    „Tu postoji i tržišna cena, a postoje i aranžmani za nabavku gasa koji ne koriste samo tržišnu cene nego se određene količine kupuju po nekoj ceni koja je možda ispod tržišne. Sve zavisi od pregovora sa dobavljačima. Nedavno je pušten gasovod Niš-Dimtrovgrad pa ćemo sada imati i gas iz Azerbejdžana, a uglavno smo kupovali ruski gas. Što se tiče ruskog gasa, to sve zavisi kako će se dalje odvijati sutuacija“, rekao je Marković. 
     
    On kaže da trentuno cene gasa nisu visoke i da se gasom na berzama trguje po oko 30 evra po megavat-satu, a u novembru 2023. je bila 45 evra. 
     
    „Imamo i tu neki pad cene, zasad su te cene mirne, videćemo kako će se dalje odvijati situacija“, dodaje on. 

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija