Različiti a ipak slični: Snežana i Jan Pavelovi

Pročitajte tekst na slovačkom jeziku.

Malo je takvih ljudi koji mogu puno toga da naprave, izrade, da ipak  ostanu u senci, a da se pritom ne hvale svojim uspesima. Jednostavno skromnost je vrlina bračnog para Vojlovčana Snežane i Jana Pavelovih. Upravo ova porodica ceni svaki dan, svaku šansu koju im daje život. Maksimalno iskorišćavaju svaku sekundu svog života. Snežana stvara kod kuće, Jan za kulturno umetničko društvo, ali svako je u pozadini velikog sveta, i malo ko zna da vrednuje ovakve vrednosti i rezultate njihovog rada, koji ipak puno znače. Bez Janovog rada ne bi ni jedna pozorišna predstava vojlovačkih glumaca izgledala onako kako je režiser zamislio. Janova ruka izradjuje to što je režiser zamislio za scenografiju. Iako je u tehničkoj sekciji, kao da godinama živi u pozadini pozorišnih dasaka. Jednostavno to mu nesmeta, živi kako bi pomogao društvu. Upravo njegovo srce, duša pripadaju tamo, samo da društvo dobro funkcioniše.

Njegova pomoćna ruka može mnogo toga. I kada se nehvali, mnoge stvaru u društvu je upravo on napravio, projektovao, izradio. On i njegove dve ruke. Naravno uz pomoć mnogih članova. Iako nije završio velike škole, koje je sanjao ipak se razume u sve. Kada treba nešto da se napravi, sve ima na papiru, izračunato do jednog eksera, nikada ništa nije nedostajalo ili nije ostao višak. Jednostavno to ga zanima i to zna sve da isplanira.

Dok Jan svoje penzionerske dane provodi u društvu Detvan, njegova supruga u toplini svog doma izradjuje za sebe, svoju porodicu. Njena umetnička duša iz dana u dan izradjuje, stvara nešto novo. Za svaku priliku ili praznik ona pripremi nešto originalno. Počela je sa crtanjem slika, što joj se svidjalo, zatim je probala sa oslikavanjem tikvi. Po struci je frizerka a i taj posao traži kreativnost, iako već sve manje radi. Kaže da ima mladjih i spretnijih frizerki koje su modernije. Ostale su joj samo poneke stare mušterije koje samo njoj veruju. Najlepše stvara noću, kada ima potpuni mir i tišinu, jer joj tada dolazi inspiracija.

Sa Janom je u braku već 36 godina i imaju dvoje predivne dece – ćerku Elenu i sina Boška. Decu su im najbitnija, za njih žive a to im daje snagu za posao. Neko teško podnosi penzionerske dane ali za Pavelove vremena nikad dosta. Jan u toku celog dana ima razna zanimanja. Još od malena je u školi voleo istoriju. Danas to izražava kroz interesovanje o raznim dogadjajima iz života Slovaka u Vojlovici, istoriji predaka. Na Jana mogu biti ponosni mnogi detvanovci. Mnoge nove prostorije je upravo on dizajnirao, a  uz pomoć zainteresovanih članova – dobrovoljaca i izgradio. Jednostavnim rečima je rekao, da mu je to u krvi. Jan svoje slobodno vreme provodi u društvu Detvan još od osnivanja. Svi ga dobro poznaju, jer svuda ide sa fotoaparatom. Njegovo oko kroz objektiv ne uočava samo radnje na sceni, na bini ali i iza nje, iza zavese. Vidi ono što možda drugi fotograf ne uočava.

Snežani nikada nije dosadno, i sada je imala pune ruke posla. Nezamislivi deo Božića su razni ukrasi koji upotpunjavaju tu čaroliju. Venci, božićni aranžmani, ukrasi za jelku i drugi ukrasi i dekoracije, ukrašavaju njihovu jelku ali i ostale delove nameštaja i prostorija za vreme Božića. Mnoge ukrase je prodala, tako da su se njima radovali i njene verne mušterije. Ako tražite inspiraciju, kako da napravite Božić još zanimljivijim, Snežana će  s radošću pomoći svakome. I ukoliko želite  da  kupite već gotove ukrase – jelkice od šišarki i raznobojne ručno radjene ukrase. Upravo ovaj posao Snežanu relaxira, za vreme kreativnosti ona odmara a odmaraju joj i oči i duša od svakodnevnih poteškoća i problema, U životu imamo u ponudi sve više gotovih proizvoda koje kupujemo i samo donesemo kući i postavimo na neko mesto. Sve manje je onih koji se bave ličnom kreativnošći i fantazijom koja bi ispunila naše značajno slobodno vreme umesto televizije i kompjutera. Nekada je dovoljno zasaditi semenku limuna ili naslikati sliku. Ove male, sitne stvarčice mogu čoveka učiniti srećnim a da u ovo uključe i celu porodicu.

I tako iz dana u dan, uvek nešto novo i zanimljivo se izradjuje u ovoj porodici. Zato su i zaslužili da se o njima čuje. Takvih je porodica puno u Vojlovici. U tišini i u senci svog domaćinstva mnoge porodice na svoj način doprinose razvoju kulture i tradicije vojlovačkih Slovaka. Zato se i govori da su Vojlovčani skromni ljudi. Znaju da se raduju malim stvarima.