Razmislite pre nego što detetu kupite kvad: Od igračke do tragedije
Kvadovi, mala terenska vozila na četiri točka, sve su popularnija kod mladih, ali su sve češće i učesnici u saobraćajnim nezgodama koje mogu da budu tragične po mlade koji ih voze. Podsetimo, prošle nedelje je maloletnik teže povređen u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila u Sremčici kada su se sudarili kvad i automobil. Tako se ponovo u javnosti otvorila tema o problemima koji se javljaju korišćenjem ovog četvorocikla u saobraćaju.
Ukoliko su registrovani kao četvorocikli, za vožnju kvada je dovoljna B1 vozačka dozvola. Međutim, većina kvadova ima zelene tablice, kao traktori ili teške mašine, pa je potrebna vozačka dozvola F kategorije.
Oni koji se zalažu za njih poručuju da ova vozila imaju i veoma praktičnu stranu. Naročito u brdsko-planinskim predelima gde često nema uređenih puteva ili gde tokom godine dolazi do uništavanja kolovoza usled loših vremenskih uslova.
Ukazuje se da kvadove u takvim predelima koriste razne medicinske ekipe, spasilačke službe, zatim ih u civilstvu koriste lovočuvari, lovci, zaposleni na seči ili čuvanju šuma… Sve češće se koriste, ali se malo zna o tome koja pravila važe za ova vozila. Ko sme da ih vozi, koja je starosna granica, kao i koja zakonska pravila važe za njih?
Stručnjaci ističu da je kod vožnje kvadova prvi problem vrlo nizak nivo svesti prilikom upravljanja, a drugi – nepostojanje veština upravljanja kvadom, jer u Srbiji ne postoji nijedna auto-škola koja obučava za upravljanje kvadom na asfaltiranim putevima i u terenskim uslovima.
Stručnjak za bezbednost saobraćaja dr Vladimir Jevtić objašnjava za N1 da je najveći problem kod kvadova činjenica da država nije uredila njihovo korišćenje i da se njihova upotreba odvija u „sivoj zoni“.
„O kvadovima se ne priča puno, jer je dosta nepokrivena tema. Postoji problem i kod njihove registracije i kod obuke. Iako se u javnosti nazivaju kvadovi, to su u stvari laki i teški četvorocikli i tricikli. I to je poprilično nedefinisana zona, jer ulazimo u deo koji se odnosi na radne mašine. Oni polažu za kategoriju u kojoj se nalazi traktor (F kategorija), a u stvari jako je teško da se nađe specijalizovana auto škola za tako nešto. Gotovo da ne postoji obrazovanje koje je u vezi sa osposobljavanjem za vožnju takvih vozila. Kad postavite traktor i četvorocikl, to apsulutno veze nema jedno sa drugim što se tiče bezbednog upravljanja“, kaže Jevtić.
Dodaje da je kvadova u našoj zemlji sve više, a da je suština da zakonodavac mora da donese brzu odluku o specijalizaciji obuke za tu vrstu vozila.
„Ja nemam najavu da će se nešto tako desiti. Znam neke auto škole, koje drže ljudi iz auto moto sveta, pa shvataju problematiku i bave se time. Međutim, nemamo od državnih organa jasnu strategiju koja se odnosi na laki i teški četvorocikl. Još veći je problem laki i teški tricikl. Postoji „MP3 Piaggo“, koji se može voziti sa položenom B kategorijom. Kakve veze ima B kategorija sa tim vozilom? Nema nikakve veze. Tako da postoji problem sa ovom vrstom vozila i njihovo svrstavanje u Zakon o bezbednosti saobraćaja“, ukazuje Jevtić.
Napominje da se zbog toga dešava da ljudi koji voze automobil sednu na teški tricikl, i da vozaču u toj prilici rutinski refleksi nemaju nikakve veze sa onima dok vozi automobil.
„Kada se desi problem, ne odreaguju dobro, i dešava se saobraćajna nezgoda. I šta je onda epilog? Oni dođu u Urgentni centar, i takav vozač spada u budžet Republike Srbije. Slično je i sa kvadom. Kada se vozi u ‘off-road’ vožnji, odnosno van zvaničnih puteva nemamo nikakvu kontrolu od strane saobraćajne policije. Oni nose zelene tablice, odnosno one namenjene traktorima, i često se dešava da vozači završavaju u bolnici nakon nezgode. Nemamo uviđaj, zato što policija ne radi uviđaj van kategorisanih puteva, i ponovo se dešava da vozač završi ili u mrtvačnici ili u Urgentnom centru“, ukazuje sagovornik N1.
Podvlači da je kod kvadova poenta u kontroli, tehničkom pregledu i na odgovoru na ključno pitanje: „na koji način se ta vozila nađu u saobraćaju“?
Nema uviđaja, nema statistike, ko plaća osiguranje?
„Da li su ti vozači obučeni za vožnju kvadova, a ja odgovorno tvrdim da nisu. I onda imamo problem, kao što je i prodaja električnih bicikala ili trotineta u Srbiji, čiji pojedini modeli idu i do 100 kilometara na čas. Zakon je napravio skok u definisanju svega toga, ali i dalje imamo problem u mreži odgovornosti. Ko plaća osiguranje kada se sudariš sa takvim vozilom? Ko će da plati povrede koje su ekstremno teške i visok je rizik da se sa kvadom sudari sa nekim u šumi. Ko će da plati povrede tog vozača, ili lečenje? To je potpuno nedefinisana oblast, i svi peru ruke od toga“, podvlači Jevtić.
Naglašava da vozači ne koriste zaštitu, a da su prevrtanja vozila veoma česta, gotovo svakodnevna. Ali, pošto nema uviđaja saobraćajne policije, uopšte ne postoji tačna evidencija o broju ovakvih nezgoda i o broju lakih i teških povreda koje su prouzrokovane sudarima u situacijama vožnje kvadova.
„Sudari se definišu kao ‘događaj’, a ne ‘saobraćajna nezgoda’ i nemamo jasnu statistiku koliko toga se desi i kakve su posledice. Znam sa sigurnošću samo da je preopterećen zdravstveni sistem zbog svega toga“, ističe on i konstatuje da se na tržištu nalaze kvadovi koji imaju veoma veliku snagu, koji se smatraju za igračke, a mogu da nanesu mladim osobama veoma ozbiljne posledice ili da uzrokuju gubitak života veoma lako, „u nekoliko sekundi“.
Konstatuje da postoji veliki problem u ovoj oblasti i navodi primer: „Hajde da mi neko kaže koja je procedura kada neko padne sa kvadom u šumi? Kakva je naplata materijalnih i nematerijalnih troškova? Ko će da leči tog vozača? A znam da su veoma često veoma teške posledice, ili smrtni ishod. Završava se tako što država zataškava to, leči tog čoveka, a ljudi su na početku svega vrlo neupoznati sa količinom rizika i prihvataju to veoma olako. I tek kada se desi problem – onda su svi krivi“.
Razmisliti pre nego što ga date deci
Poručuje roditeljima da dobro razmisle pre nego što se odluče da kupe detetu kvad kao poklon i apeluje da se svi oni koji su zainteresovani za ovakvu vrstu vožnje dobro raspitaju o svemu što je u vezi sa ovim vozilom.
Zaključuje da je na državi da propiše vrlo jasna pravila za vožnju teških i lakih četvorocikala u gradskim uslovima, i o vožnji lakih i teških trocikala van puteva.
„Mora da država reguliše to. U Srbiji imate mnogo vozača koji tokom vikenda odvoze kvad u prikolici i vozi po šumi. A ne postoji jasna procedura šta se dešava u slučaju povreda, a šta u slučaju smrtnog ishoda“, zaključuje Jevtić.