Razmislite pre nego što detetu kupite kvad: Od igračke do tragedije

Ukoliko su registrovani kao četvorocikli, za vožnju kvada je dovoljna B1 vozačka dozvola. Međutim, većina kvadova ima zelene tablice, kao traktori ili teške mašine, pa je potrebna vozačka dozvola F kategorije.

Oni koji se zalažu za njih poručuju da ova vozila imaju i veoma praktičnu stranu. Naročito u brdsko-planinskim predelima gde često nema uređenih puteva ili gde tokom godine dolazi do uništavanja kolovoza usled loših vremenskih uslova.

Ukazuje se da kvadove u takvim predelima koriste razne medicinske ekipe, spasilačke službe, zatim ih u civilstvu koriste lovočuvari, lovci, zaposleni na seči ili čuvanju šuma… Sve češće se koriste, ali se malo zna o tome koja pravila važe za ova vozila. Ko sme da ih vozi, koja je starosna granica, kao i koja zakonska pravila važe za njih?

Stručnjaci ističu da je kod vožnje kvadova prvi problem vrlo nizak nivo svesti prilikom upravljanja, a drugi – nepostojanje veština upravljanja kvadom, jer u Srbiji ne postoji nijedna auto-škola koja obučava za upravljanje kvadom na asfaltiranim putevima i u terenskim uslovima.

Stručnjak za bezbednost saobraćaja dr Vladimir Jevtić objašnjava za N1 da je najveći problem kod kvadova činjenica da država nije uredila njihovo korišćenje i da se njihova upotreba odvija u „sivoj zoni“.

„O kvadovima se ne priča puno, jer je dosta nepokrivena tema. Postoji problem i kod njihove registracije i kod obuke. Iako se u javnosti nazivaju kvadovi, to su u stvari laki i teški četvorocikli i tricikli. I to je poprilično nedefinisana zona, jer ulazimo u deo koji se odnosi na radne mašine. Oni polažu za kategoriju u kojoj se nalazi traktor (F kategorija), a u stvari jako je teško da se nađe specijalizovana auto škola za tako nešto. Gotovo da ne postoji obrazovanje koje je u vezi sa osposobljavanjem za vožnju takvih vozila. Kad postavite traktor i četvorocikl, to apsulutno veze nema jedno sa drugim što se tiče bezbednog upravljanja“, kaže Jevtić.

Dodaje da je kvadova u našoj zemlji sve više, a da je suština da zakonodavac mora da donese brzu odluku o specijalizaciji obuke za tu vrstu vozila.

„Ja nemam najavu da će se nešto tako desiti. Znam neke auto škole, koje drže ljudi iz auto moto sveta, pa shvataju problematiku i bave se time. Međutim, nemamo od državnih organa jasnu strategiju koja se odnosi na laki i teški četvorocikl. Još veći je problem laki i teški tricikl. Postoji „MP3 Piaggo“, koji se može voziti sa položenom B kategorijom. Kakve veze ima B kategorija sa tim vozilom? Nema nikakve veze. Tako da postoji problem sa ovom vrstom vozila i njihovo svrstavanje u Zakon o bezbednosti saobraćaja“, ukazuje Jevtić.

Napominje da se zbog toga dešava da ljudi koji voze automobil sednu na teški tricikl, i da vozaču u toj prilici rutinski refleksi nemaju nikakve veze sa onima dok vozi automobil.

„Kada se desi problem, ne odreaguju dobro, i dešava se saobraćajna nezgoda. I šta je onda epilog? Oni dođu u Urgentni centar, i takav vozač spada u budžet Republike Srbije. Slično je i sa kvadom. Kada se vozi u ‘off-road’ vožnji, odnosno van zvaničnih puteva nemamo nikakvu kontrolu od strane saobraćajne policije. Oni nose zelene tablice, odnosno one namenjene traktorima, i često se dešava da vozači završavaju u bolnici nakon nezgode. Nemamo uviđaj, zato što policija ne radi uviđaj van kategorisanih puteva, i ponovo se dešava da vozač završi ili u mrtvačnici ili u Urgentnom centru“, ukazuje sagovornik N1.

Podvlači da je kod kvadova poenta u kontroli, tehničkom pregledu i na odgovoru na ključno pitanje: „na koji način se ta vozila nađu u saobraćaju“?

Nema uviđaja, nema statistike, ko plaća osiguranje?

„Da li su ti vozači obučeni za vožnju kvadova, a ja odgovorno tvrdim da nisu. I onda imamo problem, kao što je i prodaja električnih bicikala ili trotineta u Srbiji, čiji pojedini modeli idu i do 100 kilometara na čas. Zakon je napravio skok u definisanju svega toga, ali i dalje imamo problem u mreži odgovornosti. Ko plaća osiguranje kada se sudariš sa takvim vozilom? Ko će da plati povrede koje su ekstremno teške i visok je rizik da se sa kvadom sudari sa nekim u šumi. Ko će da plati povrede tog vozača, ili lečenje? To je potpuno nedefinisana oblast, i svi peru ruke od toga“, podvlači Jevtić.

Naglašava da vozači ne koriste zaštitu, a da su prevrtanja vozila veoma česta, gotovo svakodnevna. Ali, pošto nema uviđaja saobraćajne policije, uopšte ne postoji tačna evidencija o broju ovakvih nezgoda i o broju lakih i teških povreda koje su prouzrokovane sudarima u situacijama vožnje kvadova.

„Sudari se definišu kao ‘događaj’, a ne ‘saobraćajna nezgoda’ i nemamo jasnu statistiku koliko toga se desi i kakve su posledice. Znam sa sigurnošću samo da je preopterećen zdravstveni sistem zbog svega toga“, ističe on i konstatuje da se na tržištu nalaze kvadovi koji imaju veoma veliku snagu, koji se smatraju za igračke, a mogu da nanesu mladim osobama veoma ozbiljne posledice ili da uzrokuju gubitak života veoma lako, „u nekoliko sekundi“.

Konstatuje da postoji veliki problem u ovoj oblasti i navodi primer: „Hajde da mi neko kaže koja je procedura kada neko padne sa kvadom u šumi? Kakva je naplata materijalnih i nematerijalnih troškova? Ko će da leči tog vozača? A znam da su veoma često veoma teške posledice, ili smrtni ishod. Završava se tako što država zataškava to, leči tog čoveka, a ljudi su na početku svega vrlo neupoznati sa količinom rizika i prihvataju to veoma olako. I tek kada se desi problem – onda su svi krivi“.

Razmisliti pre nego što ga date deci

Poručuje roditeljima da dobro razmisle pre nego što se odluče da kupe detetu kvad kao poklon i apeluje da se svi oni koji su zainteresovani za ovakvu vrstu vožnje dobro raspitaju o svemu što je u vezi sa ovim vozilom.

Zaključuje da je na državi da propiše vrlo jasna pravila za vožnju teških i lakih četvorocikala u gradskim uslovima, i o vožnji lakih i teških trocikala van puteva.

„Mora da država reguliše to. U Srbiji imate mnogo vozača koji tokom vikenda odvoze kvad u prikolici i vozi po šumi. A ne postoji jasna procedura šta se dešava u slučaju povreda, a šta u slučaju smrtnog ishoda“, zaključuje Jevtić.