Reciklaža i odlaganje otpada u Srbiji misaona imenica: Prosečno bacamo po 83 kg hrane

Svaki državljanin Srbije godišnje baci 83 kilograma hrane, što je devet kilograma više od svetskog proseka, govore podaci Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, a istraživanje Centra za unapređenje životne sredine, pokazalo je da samo u Beogradu, restorani, hoteli i drugi objekti, bace više od 40 hiljada tona hrane. Zemlje Evropske unije odavno su regulisale upravljanje otpadom. Takođe, zakoni i u Srbiji postoje, ali kako sagovornici Euronews Srbija kažu, problem je taj kako se oni zapravo sprovode.

Prevencija, reciklaža i odlaganje otpada, u Srbiji gotovo da su misaona imenica. Slobodan Krstović dirkektor za održivi razvoj u Naledu kaže za Euronews Srbija da u zemljama Zapadne Evrope svako ko proizvodi 50 obroka dnevno, ima obavezu da ovu hranu odvaja. Krstović dodaje i da bi višak otpada najpre trebalo sprečiti, a sve što se od hrane može sačuvati, treba donirati.

„U svetu veliki marketi čim vide da proizvodima ističe rok, imaju obavezu doniranja. To im sa druge strane daje mogućnost da vrate PDV koji su platili i na taj način imaju fiskalnu olakšicu. To ih zapravo stimuliše da doniraju hranu. Tako nešto treba i u Srbiji svakako uraditi i predvideti“, kaže Krstović.

„Problem u kontroli“

Vladan Šćekić programski direktor Centra za unapređenje životne sredine objašnjava da je upravljanje otpadom od hrane u hotelima i restoranima regulisano zakonom, ali dodaje da je zapravo problem u tome kako se kontroliše njegovo sprovođenje.

„Postoji obaveza da se sav otpad od hrane posebno predaje na dalje upravljanje otpadom i to je zakonska obaveza. U praksi to često nije slučaj, pa se zbog toga dešava da otpad od hrane, koji je nastao u restoranima, na žalost završi u komunalnom otpadu“, kaže on.

U većini zemalja Evropske unije. Na primer, od 2024. godine svi građani Francuske, imaće obavezu da odlažu organski otpad u domaćinstvima.

Međutim u Srbiji je to i dalje neizvesno, a koliko je zapravo odlaganje otpada od hrane važno pitanje ukazuje upravo Krstović koji navodi da onaj otpad koji završi na deponiji doprinosi aerozagađenju.

„Mi smo se malo odlučili da pomerimo ovaj period i to je ono zbog čega i dalje ovaj otpad završava na komunalnoj deponiji. Tačnije, preko 99 odsto biljnog otpada, odnosno biootpada završava tamo gde mu nije mesto i to sa efektom staklene bašte doprinosi aerozagađenju koje imamo svake godine“, kaže Krstović.

Uskoro reciklažni centar u Sremskoj Mitrovici

Iako su centri za reciklažu uobičajena pojava u Zapadnoj Evropi, u Srbiji nisu. Na obeležavanju svetskog dana zaštite životne sredine, Irena Vujović ministarka za zaštitu životne sredine, najavila da reciklažni centar u Sremskoj Mitrovici uskoro počinje sa radom.

„Ono što je još važnije jeste upravljanje čvrstim otpadom, a to je skori početak izgradnje reciklažnih i regionalnih centara u saradnji sa Evropskom Bankom za obnovu i razvoj i Francuskom razvojnom agencijom“, rekla je tada Vujović.

I dok se na realizacij ovih projekata čeka, Naled je sastavio vodič za restorane, kako bi pravilno upravljali otpadom. Kažu da su uputstva dobili i tržišni inspektori čija je uloga savetodavna.

Međutim, kada se sve ovo stavi po stranu, sa ili bez pravila, otpad i dalje završava na istom mestu – na deponiji.

Svaki državljanin Srbije godišnje baci 83 kilograma hrane, što je devet kilograma više od svetskog proseka, govore podaci Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, a istraživanje Centra za unapređenje životne sredine, pokazalo je da samo u Beogradu, restorani, hoteli i drugi objekti, bace više od 40 hiljada tona hrane. Zemlje Evropske unije odavno su regulisale upravljanje otpadom. Takođe, zakoni i u Srbiji postoje, ali kako sagovornici Euronews Srbija kažu, problem je taj kako se oni zapravo sprovode.