RFZO: 5,5 miliona građana Srbije konzumira sedative

„Zavisničke ličnosti imaju neke osobine koje ih donekle objedinjuju, to je pre svega impulsivnost, što znači potreba za nekakvim brzim donošenjem odluka, odmah iza toga anksioznost, osećaj povećanog uzbuđenja, stresa, uznemirenosti, zatim jedna vrsta neusaglašenosti u odnosu na neke druge osobe, neka vrsta osećanja da si drugačiji i potrebe da uzimaš nešto drugo i na kraju, bolje rečeno, potreba da se eksperimentiše sa sopstvenim ja“, objašnjava neurolog i specijalista za bolesti zavisnosti, dr Svetlana Vučetić Arsić.

Dugom spisku karakteristika možemo dodati i samopotcenjivanje, negiranje određene vrste odgovornosti, nizak prag tolerancije na stres. Takođe, radoznalost, povodljivost i potreba za pripadanjem određenoj grupi mogu navesti osobu na konzumiranje određene supstance.

„Ali konzumiranje supstance, ili radnja, pošto mi danas govorimo i o ponašajnim zavisnostima, mora biti ponavljajuća. Znači, uzima se više puta ili se nešto ponavlja više puta da bismo dobili nešto što mi zovemo mozak naštelovan na jedan drugi nivo, odnosno na zavisnički nivo“, navodi dr Svetlana Vučetić Arsić.

Najčešće konzumirani lekovi u Srbiji koji izazivaju zavisnost su benzodijazepini ili anksiolitici. Republički fond za zdravsteno osiguranje donosi poražavajuće podatke. Tokom prošle godine, samolečenjem i zloupotrebom, pet i po miliona građana Srbije u nekom trenutku konzumiralo je benzodijazepine.

„To su neke ozbiljne cifre gde se procenjuje da otprilike 25 odsto stanovnika Srbije odrasle populacije konzumira benzodijazepine. Svaki sedmi student u našoj populaciji takođe, i ako bi se to uporedilo recimo sa nekim drugim zemljama, recimo zemljama Evropske unije, tamo svega 10 odsto odraslog stanovništva konzumira benzodijazepine“, ističe Arsićeva.

U grupu psihotropnih lekova spadaju i oni koje prepisuju, recimo, ortopedi ili kardiolozi, npr. za regulaciju hipertenzije ili zarad neophodne relaksacije mišića.

Bez obzira na to koje je specijalnosti, svaki lekar je u obavezi da upozori pacijenta da uzimanje određenih lekova duže od četiri do šest nedelja može izazvati zavisnost.

Proizvođač leka, pored štampanog uputstva, dužan je da na kutiji jasno istakne znak za oprez koji se posebno odnosi na upravljanje motornim vozilima i različitim mašinama.

„Zavisničke ličnosti imaju neke osobine koje ih donekle objedinjuju, to je pre svega impulsivnost, što znači potreba za nekakvim brzim donošenjem odluka, odmah iza toga anksioznost, osećaj povećanog uzbuđenja, stresa, uznemirenosti, zatim jedna vrsta neusaglašenosti u odnosu na neke druge osobe, neka vrsta osećanja da si drugačiji i potrebe da uzimaš nešto drugo i na kraju, bolje rečeno, potreba da se eksperimentiše sa sopstvenim ja“, objašnjava neurolog i specijalista za bolesti zavisnosti, dr Svetlana Vučetić Arsić.