RFZO: Na ortopedske operacije se do prošle godine čekalo sedam do 10 godina, lista čekanja smanjena na tri godine

Radojević Škodrić je za Tanjug iznela podatak da se na Institutu za ortopediju „Banjica“ u martu 2023. godine na operaciju čekalo sedam do 10 godina, a da se za godinu dana, otkako je uvedena mera preusmerenja pacijenata, lista čekanja smanjila na tri godine.

„To je pouzdan podatak sa ‘Banjice’, koji mi je preneo direktor, dr Zoran Baščarević. Za godinu dana, ne samo da smo zaustavili rast listi čekanja već smo i uspeli da smanjimo broj pacijenata za oko deset odsto, od marta 2023. sa 36.000 na 32.000 do marta ove godine. To je zaista pomak, a plan je da u što kraćem periodu dođemo do godinu dana čekanja. To je naš plan za kraj ove i početak sledeće godine, dok je cilj da se ide trend na šest meseci čekanja maksimalno, kao što je to svuda u svetu“, istakla je direktorka fonda.

Liste čekanja postoje u gotovo većini i najrazvijenijihih zemalja, navodi Radojević Škodrić i podseća da u Srbiji postoje od 2006. godine.

„Građani su, da podsetim, tada sami kupovali proteze, kukove i kolena..ono što je sada nezamislivo da se kupuje, a nije se ni znalo kolike su liste čekanja“, ukazala je ona.

Ističe da se pred kovid krenulo na smanjenje perioda čekanja na ortopedske operacije, a da se od prošle godine, na inicijativu RFZO-a uvodi mera preusmeravanja iz bolnice u kojoj pacijent čeka, u drugu gde operaciju može dobiti ranije.

„Razlka kod nas u Srbiji, u odnosu na druge zemlje je, evo na primer, u Engleskoj, ako se duže čeka pacijent se automatski prebacuje u drugu bolnicu, a kod nas pacijent izrazi želju gde želi da se operiše. Žao mi je što neki mediji i pojedini zdravstveni radnici nisu upućeni na meru preusmeravanja sa ustanova gde se dugo čeka na tamo gde se kraće čeka. Mi smo tražili da se ažuriraju liste i da se preusmeravaju oni koji najduže čekaju u one bolnice koje to mogu brže da urade“, kaže Radojević Škodrić.

Na pitanje zašto država nema ugovor sa privatnim klinikama za operacije ortopedskih pacijenata, Radojević Škodrić navodi da to ne postoji nigde u regionu, ali da Srbija želi da bude prva, ukoliko bude moguće da takva odluka donese dugoročno rešenje.

Sa druge strane, kako kaže ona, RFZO ima ugovor za operaciju katarakte sa privatnicima, a odnos privatne i državne ustanove kada su cene u pitanju su približno iste.

„To smo uspeli da ispregovaramo, kao za vantelesnu oplodnju (VTO) i za hiperbaričnu komoru. RFZO je imao ugovore sa 28 bolnica za tu operaciju, a ve godine dve više nego prošle, to su Sombor i Čačak, dakle ima dovoljno kapaciteta ali i dalje ima lista čekanja“, ističe Radojević Škodrić.

Pojašnjava da su stariji pacijenti oni kojih je najviše na listama za tu operaciju, te da oni žele da to urade u državnim ustanovama.

„Mi smo uveli novinu. Po pravilniku je moralo mesec dana da se bude na listi pa da se ide kod privatnika, a sada smo to promenili, sada može odmah da se bira da li žele privatno ili državno“, kaže ona.

Radojević Škodrić je napomenula da pacijenti koji se odluče da operaciju katarakte izvrše u privatnoj klinici mogu da pozovu na broj telefona 011/205-38-24, te da će u roku od sedam dana biti preusmereni u bolnicu koju izaberu.

„Oni koji žele državno biće ostavljeni na liste čekanja, dok će kod privatnika biti preusmereni za najviše sedam dana“, kazala je ona.

Radojević Škodrić se dotakla i ulaganja u zdravstvo te naglasila da se nikada do sada nije više ulagalo u zdravstveni sistem.

Navodi da je u pitanju ulaganje u sve oblasti zdravstva, preko rekonstrukcije, nabavki savremene opreme i to u sve bolnice, a spomenula je i najveće izdvajanje za inovativne lekove, retke bolesti, skrininge..

Direktorka fonda istakla je da do 2012. godine nije izgrađena nijedna bolnica, a do tada 147.

„Sve što se nabavlja u zdravstvu, nabavlja se preko tri institucije – RFZO-a, Ministarstva zdravlja i bolnice za određene stvari raspisuju tendere. Zakonom je definisano šta koja institucija nabavlja i to je nemoguće promeniti. Kada je u pitanju RFZO, on nabavlja sav potrošni materijal: zavoji, gaze, špricevi, igle..sve analize za laboratorije, operacione sale, sve što je potrebno pre, posle i tokom opreracije..dakle, sve što se tada troši. Takođe, preko fonda je i nabavka najvećeg broja lekova, uključujući i one na recept iz apoteka“, pojasnila je ona.

Dodaje da preko fonda ide i nabavka ugradnog materijala, pod šta spadaju stentovi, pejsmejkeri, kukovi, kolena.

Ona je navela da Ministarstvo zdravlja sprovodi tendere za sve aparate i sve što ima veze sa građevinom – bilo da se radi o krečenju, do većih rekonstrukcija ili izrgradnja čitavih objekata kao i softveri za IT sektor zdravstvenih ustanova i ministarstva.

„Same bolnice nabavljaju specifične materijale, posteljine, higijenske materijale i manji deo lekova, ali i za to novac im daje fond. Imam utisak da se u medijima ne razume da niko ne čeka da dođe do kraja tendera i da se tek onda pokreću tenderi, to ne ide tako“, poručila je Radojević Škodrić.

Objašnjava da fond budžet za narednu godinu definiše u oktobru.

„Tada se odvaja novac za sve nabavke koje se sprovode na tačno određeni period, šest meseci, godinu dana… u zavisnosti od toga kako je procenjeno da je bolje zbog globalnog tržista, ali nikada se ne čeka da nestanu lekovi ili materijal. Uvek na lagerima postoje i reagensi, i ugradni materijal..to je prednost centralnih tendera i nikakvih odobrenja od strane Ministarstva finansija ili Vlade nisu potrebna za sprovođenje tih nabavki. Jedino može da se desi vanredna potrošnja jer je zdravstveni sistem živ sistem, ali za to i postoji rebalans budžeta jednom godišnje“, ističe Radojević Škodrić.

Posebno je istakla značaj uvođenja direktnog plaćanja 2019. godine.

„Sa Ministarstvom finansija uradili smo uvođenje direktnog plaćanja, a rezultat je da sve nabavke i sve što ide preko fonda – fond direktno plaća dobavljačima. Pre toga je RFZO prebacivao novac bolnicama pa one plaćale, i tada su se dešavala dugovanja. Na svakih pet do šest godina mi smo videli stvaranje istog duga, od oko 4.73 milijarde. Rezultat uvođenja direktnog plaćanja je nula dinara dugovanja i nema nestašice i perioda između tendera da nečega od potrebnog nema“, ukazala je direktorka RFZO-a.

Radojević Škodrić poručila je da fond već radi na novoj listi lekova,te da nova 22 inovativna leka koja je ocenila kao najveći pomak u onkologiji ikada, stižu u maju u bolnice.

„Imamo u planu i uvođenje skrininga za razne bolesti, jer zaista što se bolest ranije otkrije i počne sa terapijom pre prvih simptoma – lečenje je efikasnij. Sada nam je prioritet ortopedija i smanjenje lista čekanja, a za magnete, takođe se smanjuju, jer se kupuje novih deset i smatra se da će tada te liste čekanja biti potpuno rešene“, zaključila je ona.

Cena za kuk u državnim ustanovama je oko 3.000 evra, a u privatnim je kuk od 6.500 do 11.000 evra

„Mi stalno razgovaramo sa privatnim ustanovama, iako njihovi kapaciteti nisu veliki, ali mi pregovaramo stalno oko cene. Kada su u pitanju kukovi i kolena, drastične su razlike – cena u državnim ustanovama za kuk je oko 3.000 evra, a kolena oko 3.500 evra. Sa druge strane, u privatnim je kuk od 6.500 do 11.000, a operacije kolena od 6.500 do 9.000 evra.

Cilj je da se privatnici približe cenama koje imaju državne ustanove što više, kako bi bilo normalno da sa njima ugovorimo. Mi nemamo problem da prvi u regionu imamo ugovor sa privatnicima, ali da to bude dugoročno rešenje“, ističe direktorka fonda.