Rusi za sedam meseci otvorili više od 2.000 firmi: Od 25.000 ljudi većina radi u IT sektoru

Od početka ruske agresije na Ukrajinu u Srbiju se, prema poslednjim procenama, doselilo više od 25.000 građana Rusije, dok je duplo više njih boravilo turistički u našoj zemlji i ostvarilo rekordan broj noćenja.

Ove brojke su jasan pokazatelj da je Rusima koji su u strahu od rata, mobilizacije, pa i ekonomske izolacije, pored Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Gruzije, Kazahstana i Jermenije, i Srbija jedna od omiljenih destinacija. Tim pre s obzirom na to da i dalje postoje direktni letovi ka Beogradu ne samo iz Moskve, već i iz Sankt Peterburga i Sočija, a do srpske prestonice lako se stiže i sa presedanjem u Istanbulu. Uostalom, dovoljno je spomenuti da su mesta na ovim letovima rasprodata i po više od mesec dana unapred.

Broj noćenja veći za 125 odsto

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbiju je od početka godine posetilo 65.530 ruskih građana, što je povećanje od 52 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a da se radi o totalno drugačijoj “klijenteli” svedoči da su oni ostvarili rekordnih 318.832 noćenja, što je za 125 odsto više nego od januara do septembra 2021. godine.

Možda je jedan deo ruskih građana i dolazio u Beograd zbog turističkog obilaska, ali je mnogo veći deo njih gledao kako da tu ostane na duži period, dok se ne smiri situacija u Ukrajini. I zato su posegnuli za iznajmljivanjem, pa čak i kupovinom nekretnina, ali i otvaranjem firmi.

Kako Blic saznaje, od počeka ukrajinske krize u februaru ove godine, pa do poslednjeg dana septembra u Srbiji je registrovana 2.091 firma koju su osnovali ruski državljani.

“Nakon što je nedavno u Rusiji proglašena delimična mobilizacija, osnovano je tačno 110 novih privrednih društava i preduzeća”, navode u Agenciji za privredne registre.

U skladu sa svetskim trendom, poslovi u IT sektoru su im najatraktivniji. Zato računarsko programiranje zauzima prvo mesto među top pet delatnosti u kojima Rusi započinju svoje poslovanje. U Srbiji je zvanično u prethodnih sedam meseci osnovano 1.455 privrednih subjekata, tj. preduzeća i 636 privrednih društava, iako je delovalo da je taj broj mnogo veći i zato ne izaziva velike promene na srpskom tržištu rada.

IT sektor i trgovina na veliko

Registrovana privredna društva koja su osnivali Rusi u Srbiji od početka 2022. se najviše bave sledećim delatnostima: računarsko programiranje; nespecijalizovana trgovina na veliko; konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem; konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije; delatnost reklamnih agencija.

Preduzetnici su se takođe najviše okrenuli računarskom programiranju, konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, konsultantskim delatnostima u oblasti informacione tehnologije, ali i specijalizovanim dizajnerskim delatnostima i ostalim uslugama informacione tehnologije.

„Prema statistici privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre (APR), prijavljeno je osnivanje 37 privrednih društava i 77 preduzetničkih subjekata u periodu od 20. do 30. septembra 2022, odnosno od kada je ruski predsednik proglasio delimičnu mobilizaciju u toj zemlji“, navela je Gabrijela Petković Jovanović, PR menadžer ove agencije, za “Blic biznis”.

Umesto azila osnivanje firmi

Procene su da je oko 6.000 ruskih građana dobilo radnu dozvolu u Srbiji, oko 3.500 boravak u našoj zemlji po osnovu “spajanja sa porodicom”, a skoro 2.000 ih je u procesu dobijanja radne dozvole. Međutim, veliki broj njih je uspeo da produži svoj turistički boravak.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da je od početka godine do septembra samo 18 ljudi iz Rusije zatražilo azil u Srbiji i objasnio da azil ne može da se dobije zbog izbegavanja vojne obaveze, već zbog drugih razloga.

„Ako bi ljudi dolazili ovde i tražili azil zbog izbegavanja vojne obaveze, ne bi mogli da ga dobiju, jer je vojna obaveza utvrđena zakonom i to je obaveza svakog građanina“, rekao je Đurović za Tanjug.

On je dodao da će se tek videti da li će ruski građani tražiti azil ili će pokušavati da osnuju firme i tako ostanu u Srbiji i drugim zemljama dok traje rat.