Sajber kriminalci sve češće i efikasnije napadaju, važno je reagovati u pravom momentu
Podeli vest:
Sajber kriminal nije novog datuma. Svetski izveštaji pokazuju da je tokom prošle godine zabeleženo u proseku 270 sajber napada po organizaciji, što je povećanje od 31 odsto. Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković kaže za RTS da su i dalje najčešće prevare koje se tiču privrednog poslovanja i kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist lažnim predstavljanjem.
Stručnjaci upozoravaju da sajber kriminalci primenjuju nove tehnologije i napadaju na mnogo organizovaniji i efikasniji način. I u Srbiji je više onih koji su se našli na meti.
Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković kaže da statistika Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal pokazuje da kontinualno u poslednjih 10 godina postoji rast broja izvršenih krivičnih dela, ponajviše zbog tehnologije koja prodire u svaku poru života.
„U 2021. godini smo imali 5.274 krivična dela koja su prijavljena samo Posebnom tužilaštvu, a koja se tiču nečega što bi moglo biti sajber kriminal. To je povećanje od oko 11 odsto u odnosu na broj krivičnih dela koja su izvršena 2020. godine“, navodi Stamenković.
Kaže da su i dalje najčešće prevare koje se tiču privrednog poslovanja i kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist lažnim predstavljanjem.
„Kriminalac najčešće učestvuje u nekom privrednom poslu i dogovoru, pa u određenom momentu presreće elektronsku poštu koja se razmenjuje između kompanija koje zaista imaju dogovor odnosno ugovorni odnos. Ubacivanjem u tu komunikaciju i predstavljajući se da neko od učesnika u dogovoru, pribavlja novac tako što daje račune koji se u najvećem broju slučajeva ne nalaze u Srbiji“, objašnjava Stamenković.
Ističe da je tada neophodno zatražiti i međunarodnu pravnu pomoć.
Podaci pokazuju da 90 odsto sajber napada počinje takozvanom „fišing“ kampanjom, a Stamenković objašnjava da u takvim slučajevima građanima na elektronsku poštu dolaze pozivi da se pristupi određenom sajtu i da se unesu neki od ključnih podataka kao što su korisničko ime, šifra ili broj računa u banci.
„Građani treba da budu izuzetno oprezni jer je moguće i prikriti adresu elektonske pošte sa koje je neka poruka poslata. Moj savet je da u tom slučaju pozovu banku ili osiguravajuće društvo i provere da li zaista postoji takva vrsta akcije u tom trenutku“, ističe Stamenković.
Naglašava da građani u slučaju prevare prvo treba da se obrate banci i upozorava da se često suočavaju sa dragocenim vremenom koje se izgubi jer građani nisu na vreme prijavili krivično delo.
„Reagujte u momentu, pozovite banku da se transfer sredstava blokira, a nakon toga pozovite odmah ili Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ili Posebno odeljenje MUP-a za tu vrstu kriminala, a mi ćemo reagovati čim nas obavestite“, kaže Stamenković.
Sajber kriminal nije novog datuma. Svetski izveštaji pokazuju da je tokom prošle godine zabeleženo u proseku 270 sajber napada po organizaciji, što je povećanje od 31 odsto. Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković kaže za RTS da su i dalje najčešće prevare koje se tiču privrednog poslovanja i kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist lažnim predstavljanjem.
Podeli vest:
