Samo četiri odsto žena direktorki, 56 posto ima niža primanja od kolega

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović rekla je da je zabrinjavajući podatak da se na pozicijama direktora ili predsednika nadzornih odbora preduzeća u Srbiji nalazi svega četiri odsto žena.

“Svi znamo da postoje ozbiljni problem kada žene žele da se uključuju u društveni, politički i poslovni život naše zemlje.

Stakleni plafon je situacija kada bez obzira na to koliko su obrazovane, sposobne i iskusne, žene nemaju iste uslove niti brzinu napredovanja u poslu”, izjavila je Mihajloviće na konfenreciji „Nacionalno istraživanje o faktorima koji doprinose efektu “staklenog plafona“ za žene u biznisu“ koja se održava u Skupštini Srbije.

“Da nisam borac bila bih frustrirana rezultatima istraživanja o položaju žena u radnom okruženju. Niko ne može da me ubedi da u Srbiji nema mnogo više žena koje mogu da budu direktorke i predsednice ili članice nadzornih odbora. U sektoru koji ja vodim slična je situacija, jer u Nadzornom odboru EPS-a nema ni jedne žene”, rekla je Mihajlović.

Dodala je da samo 10 odsto žena rukovodi grupama u kojima je 10 ili više zaposlenih.

“Mi smo stvorili zakonodavni okvir, politička podrška države postoji, ali to nije dovoljno. U narednom periodu treba da radimo na uključivanju žena na tržište rada. Ako postoji podatak da žene u većem procentu završavaju fakultete i doktoriraju, onda i u realnom životu moraju da imaju iste uslove kao muškarci da bi došli do rukovodećih pozicija”, naglasila je potpredsednica Vlade.

Ona je istakla da treba voditi kampanju protiv stereotipa, da bi se menjao način razmišljanja kako bi se stvorili jednaki uslovi da se potencijali žena iskoriste u svim sferama života.

Predsednik Skupštine Ivica Dačić je izjavio da su nekada u pitanju najobičnije predsasude, nekada neformalni uticaj na proces napredovanja žena i dodao kako očekuje da istraživanje agencije Faktor plus pokaže gde su ti stakleni plafoni, da bi mogli da budu uklonjeni.

“Nema sumnje da to može samo da koristi celom drustvu, jer radni i stvaralački potencilaj naših žena je nedovoljno iskorišćen u svim sferama. Potrebno je da zajedno pronađemo načine kako da ga podstaknemo i relaizujemo”, istakao je predsednik Skupštine Srbije.

Dačić je dodao da se u Skupštini danas prvi put bira sasatav Republičke izborne komisije na osnovu principa rodne ravnopravnosti, odnosno da u RIK-u bude najmanje 40 odsto pripadnika manje zastupljenog pola, što su u ovom slučaju žene.

“Za ovakva rešenja se zalažem da bismo imali što više žena koje mogu da pokažu svoju kreativnost i uključenost u društveni i privredni život”, rekao je Dačić.

Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić izneo je podatke istraživanja u koje je bilo uključeno 1.000 zaposlenih žena sa teritorije Srbije bez Kosova i Metohije, i ocenio da oni nisu katastrofalni, ali su indikativni.

Pejić je uz ogradu da je reč o subjektivnom osećaju ispitanica rekao kako bi stanje moglo da bude i gore i bolje u realnosti.

Prema istraživanju, 70 odsto ispitanica nema primanja koja mogu da zadovolje osnovne potrebe, njih 54 odsto ima niža primanja u odnosnu na svog partnera, a 56 odsto njih ima niža primanja od kolega koje rade isti ili sličan posao.

Šefica Kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović,

izjavila je da statistika pokazuje kako su našem društvu žene manje zaposlene, da poseduju manje imovine, da su manje uključene u odlučivanje, da se duplo više angažuju u neplaćenim poslovima i da je problem nasilja i dalje ključno pitanje društva.

“Skoro je bio urađen indeks rodne ravnopravnosti koji nam je pokazao da postoji izvestan napredak u oblasti odlučivanja, ali vidimo nazadovanje u oblasti korišćenja vremena. Četiri sata dnevno žene provode na neplaćenim poslovima, a to se vreme povećalo tokom pandemije”, rekla je Rikanović.

Zaključila je da posmatrajući društvo u kome živimo moramo da menjamo sve norme koje su štetne za oba pola.

Potpredsednica za finansije i planiranje kompanije Filip Moris za istočnu Evropu, Tamara Milovanović, ocenila je da dva faktora utiču na neravnopravan položaj žena na poslu.

Jedan je, po njenim rečima, predrasuda o tome da su žene manje sposobne da rukovode, što je nazvala globalnom pojavom.

Dodala je kako postoiji objektivan problem da odluka žene da proširi porodicu stvara troškove kompanijama koje ne mogu lako da joj nađu zamenu a ulagale su u njihovo obrazovanje.

“To su spoljne barijere. Jako su bitne i unutrasnje koje žene imaju da bi napredovale. Mislim da one u većem procentu nego muškarci sumnaju u sopstvene sposobnosti da rukovode i da se pitaju da li mogu imati privatni život dok upravljaju svojim karijerama”, rekla je Milovanović.

Naglasila je da je lično primetila da veći broj žena nego muškaraca odbije ponudu za napredovanje.

Milovanović je dodala da komanija iz koje dolazi veoma vodi računa o ravnopravnom tretmanu žena i muškaraca na poslu.

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović rekla je da je zabrinjavajući podatak da se na pozicijama direktora ili predsednika nadzornih odbora preduzeća u Srbiji nalazi svega četiri odsto žena.