Sat za planetu Zemlju kao opomena: „Samo ako sačuvamo planetu možemo da opstanemo“

Globalne krize – od rata u Ukrajini do sukoba na Bliskom istoku – ostavljaju posledice koje prevazilaze okvire ekonomije i bezbednosti i sve više pogađaju životnu sredinu. Kako upozoravaju stručnjaci, šteta po prirodu već je vidljiva, ali će se njeni pravi dometi tek meriti u decenijama koje dolaze.

Ratovi generatori ekološke krize

Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za prirodu Srbije ukazuje da se pažnja javnosti stalno premešta sa jednog kriznog žarišta na drugo, dok posledice ostaju i gomilaju se.

„Nažalost, novonastale okolnosti nam pokazuju da taman kada pažnju preusmerimo na jedno žarište, kao što je to bilo u Ukrajini, i počnemo da procenjujemo neke posledice, otvore se nova žarišta i onda praktično treba da preusmerimo pažnju na to.“

Kako objašnjava, prve posledice ratova su one koje se mogu videti – uništene šume, zagađeno zemljište i voda, što direktno utiče na kvalitet života. Ipak, dugoročni uticaj je mnogo složeniji.

„Tek ćemo videti u decenijama koje dolaze kakve su zapravo posledice ostavila ova ratna razaranja, i ne samo po prirodu već vrlo posredno i po čoveka, jer mi naravno zavisimo od prirodnih resursa“, naglašava Ugarkovićeva  za RTS.

Poseban problem predstavljaju emisije štetnih gasova tokom ratnih dejstava.

„Bilo da pričamo o preletu aviona koji zahteva ogromne količine goriva, ili da pričamo o tome da se bombarduju postrojenja koja su naftna, posledice su nesagledive“, dodaje gošća Dnevnika.

Emisije gasova – razmere koje tek dolaze na naplatu

Prema dostupnim istraživanjima, emisije ugljen-dioksida u ratnim uslovima dostižu alarmantne nivoe.

„Nedavno objavljeno istraživanje Instituta za klimu i zajednicu pokazuje da su emisije ugljen-dioksida u prvim nedeljama ove društvene katastrofe iste kao količina koju više od 80 zemalja istovremeno emituje“, ukazuje Ugarkovićeva. To, kako kaže, znači da će se efekti klimatskih promena tek osetiti.

„Dakle, tek ćemo osetiti šta su klimatske promene.“

Dramatičan pad biodiverziteta

Podaci o stanju prirode pokazuju da je situacija već kritična, čak i bez uticaja ratova.

„Na nešto više od pet hiljada posmatranih vrsta širom sveta, imamo pad u populacijama od 73 odsto“, a kao primer navodi stanje u Srbiji.

„Za našu reku Dunav karakteristična je autohtona vrsta jesetre, gde od šest vrsta koje smo imali, pet spadaju u kategoriju visoko ugroženih, gotovo na granici istrebljenja“, objašnjava Aleksandra Ugarković.

Ovi podaci, kako dodaje, pokazuju da čovečanstvo ne vodi dovoljno računa o prirodi ni u mirnodopskim uslovima. Iako Evropa i Severna Amerika beleže manji pad, to ne znači da je situacija povoljna.

„To ne znači da smo manje uticali, nego da smo biodiverzitet već u startu značajno smanjili.“

Voda – najugroženiji resurs

Svi prirodni resursi su pod pritiskom, ali se voda izdvaja kao ključni problem.

„A kad nema vode, onda praktično imamo problem i sa svim drugim“, upozorava Ugarkovićeva. Nedostatak vode povlači čitav lanac posledica – od degradacije zemljišta do problema u proizvodnji hrane i energije.

Energetsko siromaštvo i povratak fosilnih goriva

Paralelno sa ekološkom krizom raste i energetsko siromaštvo. Razlog je, između ostalog, prekomerna eksploatacija prirodnih resursa i spor prelazak na obnovljive izvore energije.

„Imamo resurse poput nafte, uglja i gasa koji su gotovo na ivici zbog preeksploatisanja“, ističe Ugarkovićeva. Problem je, dodaje, što nema dovoljno vremena za tranziciju.

„Sa tako ugroženim resursima nemamo dovoljno vremena da se preorijentišemo na obnovljive, a i to malo što imamo uništavamo tokom ratnih dejstava.“

Iako se u pojedinim delovima sveta privremeno vraća upotreba uglja, takav trend ne može dugo da traje.

„Zalihe su sve manje i manje, dakle definitivno ćemo morati da se preorijentišemo na obnovljive izvore energije“, naglašava predstavnica Svetske organizacije za prirodu.

Projekti zaštite prirode u Srbiji

Svetska organizacija za prirodu sprovodi brojne projekte u regionu, usmerene na očuvanje ekosistema.

„Radimo na obnovi reka, na mapiranju prepreka koje onemogućavaju normalan tok i kretanje vrsta, kao i na zaštiti velikih zveri na Staroj planini.“

Pored toga, projekti obuhvataju i zaštitu močvarnih područja i divljeg sveta.

„Sat za planetu Zemlju“ – poruka globalne akcije

U takvim okolnostima, globalne inicijative poput akcije „Sat za planetu Zemlju“ imaju za cilj da podignu svest o značaju očuvanja prirode.

„Dvadeseti put zaredom obeležavamo ovu najveću svetsku volontersku akciju i želimo da pokažemo da taj jedan sat u mraku ukazuje na to kako možemo da se opredelimo za zaštitu životne sredine“, ističe gošća Dnevnika.

Poruka je, kako naglašava, jasna. „Jedino ako sačuvamo ovaj dom koji imamo, možemo da opstanemo i mi kao vrsta.“

O značaju akcije govori i podatak da je ušla u Ginisovu knjigu rekorda.

„Na milione ljudi se pridruži ovoj akciji i pokazuju da je glas miliona ljudi u isto vreme značajna stavka koja se mora slušati“, navodi Ugarkovićeva.

I ove godine, svetla će biti ugašena širom sveta.

Akcija nosi jasnu simboliku – jedan sat posvećen planeti kao podsetnik na svih 8.760 sati u godini tokom kojih je neophodno voditi računa o životnoj sredini, zaključuje Aleksandra Ugarković na kraju gostovanja u Dnevniku.