Savet psihologa: Na malu maturu poneti potreban pribor i crnu čokoladu, zadatke pažljivo čitati

Tišma je rekla da je probni test koji su učenici radili bio prilika da se stave u situaciju u kojoj će biti na završnom ispitu i da prođu sve korake koji ih očekuju u realnoj situaciji, kako na samom ispitu ne bi gubili koncentraciju na sporedne aktivnosti.

Ona je savetovala da na ispit deca treba da krenu ranije, da ponesu potreban pribor, da imaju laganiji doručak, kao i da ponesu crnu čokoladu.

„Zadatke treba pažljivo da čitaju, jer je deo odgovora već u pročitanom tekstu. Prvo neka odgovaraju ono u šta su sigurni, a kasnije da se vrate na ona pitanja za koja se dvoume“, preporučila je ona.

Tišma je navela da je trema koja se javlja pre i tokom ispita dobra i da, ako joj se učenici ne prepuste, može da ih mobiliše da se prisete svega što su učili.

Prema njenim rečima, za male maturante prirodno je da budu uznemireni, kao i da postavljaju sebi mnoga pitanja.

„Njihovo raspoloženje je najčešće promenljivo, pojavljuju se različiti strahovi, od toga kako će proći na završnom ispitu, koji broj bodova će imati, koju školu da izaberu, šta ih zaista interesuje. Najčešće im se smenjuju različita osećanja i u različitim intenzitetima u toku dana“, rekla je ona.

Tišma je navela i da kraj nastave donosi zadovoljstvo svim učenicima i dodala da ih ono oslobađa od svakodnevnih školskih obaveza i pruža im mogućnost da sami organizuju svoje vreme.

„U ovom trenutku oni zaokružuju jedan životni ciklus i ulaze u novi, koji jeste pun neizvesnosti, ali i iščekivanja. Razvojno su spremni za nove iskorake“, objasnila je Tišma.

Ona je poručila da je važno da deca imaju jasnu strukturu dana i svih aktivnosti koje će imati i dodala da je pored učenja i obnavljanja gradiva važno da imaju i vremena za druženje sa vršnjacima, neke obaveze u porodici, kao i da imaju različite fizičke aktivnosti i da se odmore u toku dana.

Tišma je ocenila da su u ovakvim situacija zabrinutiji roditelji i nastavnici nego deca, jer, kako je rekla, oni imaju jasnija očekivanja od učenika i uvid o mogućim posledicama konačnog rezultata na završnom ispitu.

Na pitanje da li su deca svesna ili sigurna u to čime žele da se bave, Tišma je ukazala da neki od njih tačno znaju čime žele da se bave u budućnosti, ali i da većina nije sigurna u to pa često biraju škole koje su im najbliže ili one u koje idu njihovi drugari.

„Dešava se da se nedovoljno informišu o sadržaju svih predmeta koji se izučavaju u školama koje biraju, pa da se tokom školovanja sretnu sa predmetima i oblastima koje su želeli da izbegnu“, navela je ona.

Prema njenim rečima, često ih i odrasli zbunjuju svojim željama ili očekivanjima šta bi želeli da oni biraju i poručila da je dobro da se sa njima razgovara, jer tako mogu da otkriju šta ih zaista zanima.

Ona je navela da roditelji na različite načine utiču na izbor škole ili zanimanja za svoju decu.

„Jedan broj roditelja se uključuje tako što istražuje samostalno ili sa svojim detetom šta je to što interesuje njegovo dete. Jedan broj roditelja ima izgrađena očekivanja i na različite načine utiče na svoje dete da napravi izbor, bilo jasnim pritiskom i iskazivanjem svojih očekivanja, bilo na druge načine kao što je detaljnije upoznavanje sa školama u koje žele da upišu svoju decu“, navela je ona.

Tišma je rekla da roditelji koji god način da izaberu utiču na konačne odluke njihove dece o izboru škole koju žele da upišu i dodala da deca, koliko god da se bune i traže svoj put, zapravo najteže podnose kada imaju doživljaj da je roditelj nezainteresovan za ovaj korak.

Ona je roditelje savetovala da budu strpljivi, kao i da podrže decu, jer, kako je ocenila, to je važan period u njihovom odrastanju.

„Važno je da ga iskoristite na dobar, konstruktivan način i da budete tu za svoju decu, bez obzira na konačne ishode što se tiče upisa u školu“, zaključila je Tišma.