Sezona „disanja na škrge“, pulmolog objašnjava kako zagađenje utiče na zdravlje

Saša Jovanović iz Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu rekao je da povišene koncentracije aerozagađenja, odnosno čvrste čestice u vazduhu od 2,5 ili 5 ili 10 miklona i kiseli oksidi koji se nalaze u vazduhu kao produkti sagorevanja iz domaćinstava ili se oslobaćaju radom automobila dovode do oštećenja disajnih puteva i pogoršanja osnovnih bolesti kod hroničnih bolesnika.

„Tu se misli na pacijente koji boluju od bronhijalne astme, od hroničnog bronhitisa i oni se češće javljaju ovih dana, moguće je da je i aerozagađenje uticalo na to, ali i period je visrusnih oboljenja, nezavisno od pandemije koronavirusa“, kaže Jovanović za RTS.

Prema njegovim rečima, nekada je teško razlučiti šta je uzrok pogoršanja njihove bolesti.

„Prema podacima iz sveta, svi ovi faktori deluju zajedno, sinergistički pojačavajući efekte“, naveo je Jovanović.

Naveo je da oni koji su preležali koronu, imaju hronični kašalj, koji se javlja kao jedan od prvih simptoma korone, ali i jedan od poslednjih, najčešće je to suvi kašalj, a kasnije se javlja i otežano disanje, tako da taj kašalj usled aerozagađenja može biti intenzivniji.

„Apsolutne zaštite od aerozagađenja nema, radi se o globalnom problemu. Po podacima iz Kine oni su za 10 godina intenzivne industrijalizacije došli do povećanja obolelih od alergijske astme i alergiskoj rinitisa. Morala bi da se organizuje globalna akcija, a ono što mi možemo da učinimo na lokalnom nivou je da utičemo na lokalne zagađivače i regulaciju saobraćaja“, istakao je Jovanović.

Apelovao je posebno na hronične bolesnike da sve što obavljaju napolju da to rade u prepodnevnim satima i da izbegavaju duži boravak napolju u popodnevnim satima, kao i fizičku aktivnost napolju u tom periodu.

Jovanović je rekao da ne treba izvoditi ni decu u šetnju u popodnevnim satima. Naveo je da je najbolja zaštita dobra kontrola svoje bolesti i redovna terapija.

Kada je reč o zaštitnim maskama, kaže da nekog većeg efekta nemaju u zaštiti od aerozagađenja jer se radi o česticama koje mogu da prođu kroz njih, ali ipak imaju nekog efekta, a kako kaže hronični bolesnici treba da koriste maske i na otvorenom prostoru.

Saša Jovanović iz Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu rekao je da povišene koncentracije aerozagađenja, odnosno čvrste čestice u vazduhu od 2,5 ili 5 ili 10 miklona i kiseli oksidi koji se nalaze u vazduhu kao produkti sagorevanja iz domaćinstava ili se oslobaćaju radom automobila dovode do oštećenja disajnih puteva i pogoršanja osnovnih bolesti kod hroničnih bolesnika.