• Sezonska sniženja su počela – da li je u radnji ono što na izlogu piše

    Počinju sezonska sniženja. Dok je za mnoge to prilika da po nižim cenama dođu do željene robe, za neke je to početak bespotrebnih gužvi i redova. Ipak, stručnjaci navode da popusti nisu isti kao na zapadu Evrope. Svedoci smo da to ipak nije baš u istoj meri praksa kao što je u inostranstvu, u smislu nivoa popusta. Ovde su to popusti od 20, 30 negde i 50 odsto, dok u inostranstvu to ide na oko 80 odsto, rekao je za RTS Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Sezonska sniženja su počela – da li je u radnji ono što na izlogu piše
    Foto: Unsplash

    Od danas počinju sezonska sniženja. Dok mnogi u tome vide priliku da po nižim cenama dođu do željene robe, za neke je 25. decembar početak bespotrebnih gužvi i trgovačkih zloupotreba.

    Stručnjaci kažu da smo daleko od popusta koji sa katoličkim božićem počinju u evropskim trgovinama. Ipak, smatraju da i domaći prodavci polako počinju da usvajaju zapadne prakse po pitanju različitih događaja vezanih za sniženja tokom godine.

    „Svedoci smo da to ipak nije baš u istoj meri praksa kao što je u inostranstvu, u smislu nivoa popusta. Ovde su to popusti od 20, 30 negde i 50 odsto, dok u inostranstvu to ide na oko 80 odsto“, rekao je za RTS docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Veljko Mijušković.

    Kaže da postoje i obmane kada trgovci neposredno pre sniženja podignu cene, tako da realnog popusta nema. Napominje da potrošači koji smatraju da su dovedeni u zabludu treba da se obrate tržišnoj inspekciji odnosno potrošačkim udruženjima.

    „Imamo dobar Zakon o zaštiti potrošača ali je pitanje koliko su potrošači upućeni. Mislim da se taj segment dodatno razrađuje, uglavnom u segmentu reklamacija. Segmenti koji moraju da se unapređuju su tačno informisanje, povrat proizvoda, da potrošači mogu da odustanu od kupovine“, naveo je Mijušković.

    Napominje da u vreme sezonskog sniženja promet u svetskim trgovinama poraste za 50 do 60 odsto, kao i da je u Srbiji taj procenat manji, ali da tačni podaci o tome ne postoje.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Drugi život polovne odeće

    Sekend hend – sve popularniji intrigantni globalni, kulturološki, ekološki i ekonomski fenomen. Sekend hend odavno više nije odraz siromaštva, smatra se ekološkim osvešćivanjem, potrebom za […]

    Kako (zaista) da reklamirate račune za struju?

    Više građana je dobilo značajno veće račune za struju u odnosu na prethodnu godinu, što je izazvalo burne reakcije. U javnosti su se pojavile razne teorije o tome da su u pitanju posledice […]