Rat u Ukrajini još nije izazvao veće probleme u radu fabrika u Srbiji, mada postoji strah od otpuštanja radnika, rekao je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović.
On je agenciji Beta rekao da su fabrike koje zapošljavaju po više stotina ili hiljada radnika u autoindustriji već dve godine u problemu zbog pandemije koronavirusa i slabije prodaje motornih vozila.
Najveće fabrike stranih investitora u Srbiji su, kako je podsetio Mihajlović, uglavnom proizvođači kompnenti za autoindustriju.
„Zbog pandemije virusa korona proizvođači automobila imaju smanjenu prodaju, a sada je na tu krizu nadovezan i rat u Ukrajini i prekinuti su lanci snabdevanja repromaterijalom“, rekao je Mihajlović.
Dodao je da većih otpuštanja radnika još nema, ali da postoji strah do gubitka posla i radnog mesta u krizi izazvanoj ratom u Ukrajini.
Fabrike Leonija koje proizvode autodelove i zapošljavaju više hiljada radnika, po rečima Mihajlovića, za sada rade bez problema, a u novosadskoj fabrici Lir od 2.500 radnika određen broj je na plaćenom odsustvu jer su pojedini proizvođači automobila zaustavili proizvodnju.
Mihajlović je ocenio da se, ako ratna kriza potraje duže, može očekivati i otpuštanje radnika.
Kragujevačka fabrika automobila Fijat za sada, kako je rekao, ne planira otpuštanje radnika i zatvaranje pogona, ali da oko 3.200 radnika koji rade u fabrici ukupno godišnje rade oko mesec dana.
„Pošto je proizvodnja delova u toj fabrici serijska, svi radnici rade po nekoliko dana mesečno, a kada se sve sabere rade godišnje oko mesec dana“, rekao je Mihajlović.
Dodao je da je, prema dosadašnjim informacijama iz Fijata, plan da se pokrene proizvodnja električnog automobila.
Za tu fabriku, kako je rekao, rade još dve, sa oko 1.800 radnika, tako da je za nju vezano ukupno oko 5.000 radnika.
Ristić: Smanjen obim poslova u Subotici
Savetnik za ekonomska pitanja u sindikatu UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić rekao je da u nemačkoj fabrici Norma u Subotici, oko 140 radnika koji su uposleni krajem prošle godine zbog povećane proizvodnje, neće dobiti produženje ugovora o radu jer se sada smanjio obim poslova.
„Sindikat u toj fabrici se dogovorio sa poslovodstvom da se ne proglašava tehnološki višak ostatka zaposlenih bez obzira na krizu jer su radnici u potpunosti uposleni“, rekao je Ristić.
Fabrika Norma je otvorena 2011. godine investicijom od nešto više od 11 miliona evra i kao subvenciju je dobila zemljište.
Novosadska fabrika Lir, u sastavu je američke istoimene korporacije, pre sedam dana zaposlenima je saopštila da je „došlo do problema u nabavci komponenti za proizvodnju i porudžbinama kupaca što je dovelo do prekida proizvodnje“.
Kako se navodi u obaveštenju koje je 17. marta dostavljeno za 2.500 radnika, „usled sankcija došlo do prekida lanca snabdevanja tako da i u automoto industriji postoje problemi sa nabavkom poluprovodničkih komponenti i da niko u ovom trenutku ne može sa sigurnošću da tvrdi kada će se problemi rešiti“.
Menadžment je naveo da su otkazane porudžbine njihovih kupaca zbog čega je „otkazan rad zaposlenih“, ne navodeći o kolikom broju radnika je reč, ali je istakao da pokušavaju da nađu najbolje rešenje.
Prema grubim procenama, ta fabrika je 2016. godine, kada je pokrenula proizvodnju, dobila subencije u vrednosti 40 miliona evra, piše agencija Beta.
Rat u Ukrajini još nije izazvao veće probleme u radu fabrika u Srbiji, mada postoji strah od otpuštanja radnika, rekao je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović.