Sindikat: Za većinu radnika u Srbiji 13. plata je samo san
Podeli vest:
Danas je retkost da neka kompanija isplatom prosečne zarade nagrađuje radnike. Ima, ipak, i dalje firmi koje pred novogodišnje i božićne praznike, dele bonuse.
Iako ne postoje zvanični podaci o broju preduzeća koja imaju ovu praksu, kao ni o broju radnika na koje se ova sve ređa privilegija odnosi, stručnjaci ukazuju da se na ovaj korak odlučuju najčešće strane kompanije, čija je to globalna poslovna politika, koju primenjuju i u Srbiji, piše Euronews Srbija.
Prema nezvaničnim procenama sindikata, 13. platu prima samo jedan odsto zaposlenih, a to su uglavnom oni koji su angažovani u stranim kompanijama ili u lokalnim i državnim javnim preduzećima. Sindikalci ukazuju da i dalje ima ljudi za koje je san i redovna zarada.
Član UO Udruženja poreskih savetnika Aleksandar Vasić, kaže da isplata bonusa i 13. zarade nije zastupljena kao nekada u socijalizmu, ali da i dalje postoji.
„Niko nema zvanične podatke o firmama, ali se na osnovu prosečne zarade za decembar koju objavljuje Republički zavod za statistiku može videti da je prosečna plata u poslednjem mesecu značajno veća u odnosu na sve ostale, što ukazuje da se na kraju godine i dalje isplaćuju bonusi“, objašnjava Vasić za Euronews Srbija.
On napominje da po Zakonu o radu, bonusi predstavljaju naknadu za redovan rad za standardan učinak i za doprinos zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca. Napominje da nema ograničenja koliki taj iznos može biti, ali da se kompanije najčešće odlučuju da maksimalan iznos uplate bude prosečna zarada na nivou kompanije.
Prosečna zarada u decembru prošle godine je bila 66.092, dok je u prethodnom mesecu iznosila oko 60.926 dinara. Vasić napominje da novogodišnji bonusi podižu taj prosek svakog decembra, a da su ih radnici ipak primali i prošle godine, uprkos krizi izazvanoj pandemijom. Prosečna plata zaposlenih u privatnim firmama je sa 65.235 prošlog decembra povećana za oko 6.500, a bonuse su dobili i pojedini radnici u javnom sektoru, jer se prosečan iznos zarade isplaćen u novembru i decembru razlikovao za oko 3.000 dinara.
Miloš Turinski, sa portala Poslovi Infostud kaže da nema podataka koliko poslodavaca ima praksu da na ovaj način nagrađuje i motiviše zaposlene, ali da su to najčešće firme iz IT sektora i velike multinacionalne kompanije.
„Koliki će iznos biti, zavisi od poslodavca, pa neki daju 30, a neki i 80 odsto bonusa čiji iznos određuju na osnovu profita, ali retko se dešava da je to iznos pune zarade, koja bi ustvari bila 13. plata“, napominje Turinski.
Razlog za to je što poslodavci koji isplaćuju dodatnu platu državi treba da daju još 64 odsto kroz poreze i doprinose. Tih nameta nije bilo do izmena Zakona o radu 2014. godine, jer do tada plata nije imala karakter prihoda od kapitala, pa se na nju se nije plaćao ni porez, ni doprinosi koji se plaćaju iz zarade.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže za Euronews Srbija da bi se moglo slikovito reći da se na prste jedne ruke mogu izbrojati poslodavci koji daju bonuse.
„Retko kada je to cela plata, ali ima onih koji daju takozvane „božićnice“. U većini firmi koje to rade, to je propisano i kolektivnim ugovorom. Uglavnom su to firme koje su deo većih svetskih kompanija ili one u kojima su jaki sindikati, koji mogu da naprave pritisak na menadžment da deo zarade odvoji i za radnike. Domaći privrednici nisu u mogućnosti da daju bonuse, a jedan od razloga je i što nemaju sreće da budu zaštićeni kao strane firme i nemaju ni slične profite“, navodi Savićeva.
Danas je retkost da neka kompanija isplatom prosečne zarade nagrađuje radnike. Ima, ipak, i dalje firmi koje pred novogodišnje i božićne praznike, dele bonuse.
Podeli vest:
