Sistemsko rešenje za odlaganje tekstilnog otpada još nemamo

Sistemsko rešenje za odlaganje tekstilnog otpada još nemamo, a do tada i zaštita životne sredine, barem u tom segmentu, je upitna.

Svaki stanovnik Srbije godišnje odloži oko 15 kilograma tekstilnog otpada, u šta se osim garderobe, ubraja i tekstil iz domaćinstva. Najveći deo tekstilnog otpada odlaže se na deponije, a tokom stajanja – oslobađaju se različite hemikalije.

„Ona prilikom razlaganja mogu postati toksična kancerogena, mutagena, a naredni problem je da one mogu da dospeju i do podzemnih voda mogu da dospeju i do površinskih voda samim tim do živog sveta u vodi uključujući i ribe i tada ulazi u lanac ishrane pa smo na taj način i mi ugroženi“, kaže prof. dr Maja Radetić, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

Ugroženi smo i zbog potencijalnih posledica preteranog konzumerizma, a globalni trendovi uticali su i na naše društvo, pa nas sada za razliku od ranijih godina, samo jedan klik na telefonu ili kompjuteru, deli od nove kupovine.

„Sa druge strane svakako dostupnost, jeftinoća, i sve to nas iznova tera na to da kupujemo garderobu koja nam nije potrebna. Ali svakako da tu veliku ulogu igraju mediji, društvene mreže gde postoje različite agresivne reklame“. „Mi često kupujemo garderobu i to povezujemo sa tom instant srećom, međutim to sve može da izazove zavisnost i da nam garderoba neće doneti sreću“, kaže prof. dr Jovana Škorić, Katedra za socijalni rad Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Rešenja koja bi bila u skladu sa principima zaštite životne sredine, postoje. Primer dobre prakse nalazimo u Francuskoj gde još od 2016. postoji oko 42 hiljade kontejnera za odlaganje tekstilnog otpada.

„Mi kontejnere organizovano na nivou države nemamo osim što ih ima u nekoliko mesta u Vojvodini. Da bi se kod ljudi stvorila navika i kultura odlaganja tekstilnog otpada mi moramo kao država da im ponudimo i omogućimo uslove da oni mogu bezbedno da ostavljaju tekstilni otpad koji im više ne treba“, kaže Snežana Berić, Crveni krst Novi Sad.

A ono što vam ne treba možete da poklonite ili darujete dobrotvornim organizacijama.

„U ovom periodu najpotrebnija nam je garderoba za decu školskog i predškolskog uzrasta Mi nastojimo da obuhvatimo sve nove porodice sa našim donacijama ali naravno ne zaboravljamo ni stare korisnike kojima je to potrebno“, dodaje Snežana Berić.

Prema poslednjim istraživanjima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, oko 50 odsto ispitanih građana Srbije poklanja garderobu, 30 odsto njih je baca, dok samo 15 odsto prosleđuje dobrotvornim organizacijama. A taj broj, može da se poveća – uz naš zajednički trud.