Sitne krađe prolaze bez kazne: Trgovci „prevaspitavaju“ lopove objavljivanjem fotografija sa video-nadzora

U jednom trgovinskom lancu su pored kase osvanule fotografije kradljivaca njihove robe. Ova pojava nije česta, ali se dešavala i ranije, iako se to kosi sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti. Trgovci, koji neretko moraju od svojih plata da nadoknade vrednost artikala koji nedostaju pravdaju se činjenicom da, isto kao što nije po zakonu da se objavljuju slike lopova, nije ni da se krade i ukazuju da se ova pojava ne može iskoreniti, jer izgrednici, baš zbog propisa, najčešće prolaze nekažnjeno.

Prema podacima koje je Euronews Srbija dobio od Ministarstva unutrašnjih poslova, za mesec dana, u septembru ove godine je prijavljen 131 slučaj krađa iz trgovinskih objekata, što je više od četiri dnevno i to samo na teritoriji Beograda. Ovom statistikom, međutim, nisu obuhvaćeni svi koji odlaze iz radnje bez plaćanja računa. Prodavci tvrde da su nemoćni, jer policija procesuira samo kradljivce koji uzmu proizvode veće vrednosti od 5.000 dinara, dok sitni lopovi praktično prolaze bez kazne. NJih mogu da gone po privatnoj tužbi, a to im se, opet, zbog malog iznosa i skupih sudskih procesa ne isplati. 

Da srazmere krađe po prodavnicama postaju sve veće može se naslutiti i po tome što sve više proizvoda na sebi ima zujalice ili na policama stoji samo prazna ambalaža dok se skupo piće, kreme ili parfemi dobijaju tek na kasi. Trgovci imaju različite mehanizme za borbu protiv lopova, a neki pribegavaju i javnoj osudi – tako što objavljuju fotografije onih koji pustoše rafove.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, svako peto krivično delo krađe iz trgovinskih objekata u septembru izvršeno je u centru prestonice, na Starom gradu, gde je prijavljeno 25 krađa iz trgovinskih radnji i butika. Na drugom mestu je Čukarica sa  20 uhvaćenih lopova. Oni navode da se najčešće kradu garderoba, kozmetika, cigarete, prehrambeni proizvodi i alkoholna pića, a da su izvršioci ovih krivičnih dela muškarci i žene različite starosne dobi, a u pojedinim slučajevima se kao izvršioci pojavljuju i maloletnici, pa čak i deca.

Poverenik: Objavljivanje slika nedozvoljena obrada podataka

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže za Euronews Srbija da je objavljivanje fotografija ljudi koje su kamere snimile u trgovinskom objektu nedozvoljena obrada podataka i da za nju ne postoji zakonski osnov. On kaže da razume i bojazan trgovaca i njihov pokušaj da se zaštite od krađa, ali ukazuje da za to postoje drugi načini.

„Mogli su da obaveste MUP i da policija, koja ima pravo na to, izvrši uvid u snimke i da dalje vodi proceduru, da traži ta lica, eventualno Tužilaštvo, a sve zavisi od vrednosti ukradenih stvari. To je nedozvoljena obrada podataka i za nju ne postoji zakonski osnov, bez obzira što možda postoji ekonomski interes“, kaže poverenik.

On napominje i da se ne dešava prvi put da trgovci objave fotografije sa video-nadzora i da je i ranije bilo sličnih prijava.

„Imali smo slučaj 2019. godine u avgustu, kada su u jednoj trgovini skidali slike lica koja su uhvaćena na delu sa video-nadzora i kačili su na izlog prodavnice. Mi smo tim povodom sproveli inspekcijski nadzor i naložili im mere da to više tako ne rade. Izrekli smo im opomenu i predali smo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Prekršajnom sudu u Beogradu. Prvostepeni sud ih je proglasio odgovornim tada, ali ne znam da li je to ostalo konačno“, rekao je Marinović za Euronews Srbija.

Poverenik objašnjava da u pojedinim slučajevima postoji takozvani legitimni interes, jer zakon kaže da on može biti jedna od osnova obrade podatka, ali kada je u pitanju legitimni interes tih pravnih lica, u tom slučaju, bitno je da je taj legitimni interes jači od prava građana, od ljudskih prava koja se štite, što ovde nije slučaj.

„U ovoj konkretnoj situaciji, interes trgovca se može ostvariti na drugi način, a ne ovako. Jer, zamislite da je neko ukrao krem bananicu ili dve jabuke, snimila ga je kamera, stavljena je njegova slika, a on je možda to i platio. Treba da bude stigmatizovan u svom komšiluku, gde svakodnevno prolazi, da kažu ovaj je lopov, a sve to bez vođenja sudskog postupka“, kaže poverenik.

On ističe da ti podaci moraju da budu zaštićeni i da postupanje odgovornih u ovoj radnji nije bilo u skladu sa zakonom. U ovom konkretnom slučaju, međutim, u kancelariju poverenika nije stiga prijava.

„Ukoliko se nama obrati neko od tih osoba koje se nalaze na fotografijama ili mi dođemo preko medija do takvih saznanja, kao što je to sada slučaj, mi ćemo odreagovati. Možemo da sprovedemo vanredni inspekcijski nadzor i da utvrdimo činjenično stanje“, objasnio je Marinović. 

Kakve su kazne?

U MUP za Euronews Srbija kažu da Krivični zakonik predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do tri godine za izvršioce krivičnog dela krađa ukoliko je vrednost ukradene robe veća od 5.000 dinara, i napominju da, ukoliko je vrednost veća od 450.000 dinara, se izvršiocu može izreći kazna zatvora od jedne do osam godina za krivično delo teška krađa.

Oni navode da, u slučaju izvršenja krivičnih dela krađa i teška krađa policija postupa po službenoj dužnosti prilikom prikupljanja podataka i podnošenja krivičnih prijava, dok se u slučaju izvršenja krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara, kada je vrednost ukradenih stvari manja od 5.000 dinara, krivični postupak pokreće po privatnoj tužbi oštećenog.

„U slučajevima izvršenja krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara, policija je dužna da, po zahtevu oštećenog, dostavi podatke o izvršiocima i dokaze kojima raspolaže, kako bi mogao da podnese krivičnu prijavu“, kažu u MUP.

Trgovci usavršavaju tehniku zaštite, lopovi metode krađe

Komercijalni direktor aranđelovačkog trgovinskog lanca „Fortuna“ Katarina Aleksić, kaže za Euronews Srbija da su poslednjih nekoliko godina sve učestalije krađe, a da više ne postoji ni starosna granica, već da se dešava da kradu i mladi ljudi, ali i bake i deke.

„Imali smo raznih situacija, pa je među onima koji kradu bilo i onih koji su dobro situirani i siromašnih. U nekim situacijama, kada su u pitanju određene problematične kategorije građana, zaposleni se povuku i ne reaguju, jer smatraju da nije bezbedno. Manjkovi poprilično uzdrmaju svaku kompaniju, ali je teško utvrditi koji je to tačno procenat, jer ne možemo tvrditi da su svi proizvodi koji ne budu na stanju posledica krađe, već ima i drugih okolnosti“, obajšnjava Aleksić.

Ona napominje da se u radnjama u blizini škola najviše kradu slatkiši i čokoladice, dok u većim marketima mnogo veći i dijapazon proizvoda koji nestaju sa rafova.

„Dešavalo se da čajne kobasice stavljaju u torbe ili da sakrivaju ispod jakne. Hemija se takođe mnogo krade. Imali smo situaciju i da čovek uđe i uzme 10 ili 15 čokolada i počne da trči iz radnje. Zbog zaštite identiteta i podataka o ličnosti ne bi smele da se objavljuju fotografije i mi to ne radimo, ali se borimo na druge načine. Na vina, skuplja pića stavljamo zaštitu na flašu ili lepimo na unutrašnju ambalažu kutija. Ipak, dešavalo se da ljudi oblože tašne koje ponesu u radnju i da unutra stave piće, pa ne pište na izlazu“, navodi Aleksić.

U jednom trgovinskom lancu su pored kase osvanule fotografije kradljivaca njihove robe. Ova pojava nije česta, ali se dešavala i ranije, iako se to kosi sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti. Trgovci, koji neretko moraju od svojih plata da nadoknade vrednost artikala koji nedostaju pravdaju se činjenicom da, isto kao što nije po zakonu da se objavljuju slike lopova, nije ni da se krade i ukazuju da se ova pojava ne može iskoreniti, jer izgrednici, baš zbog propisa, najčešće prolaze nekažnjeno.