Škole stranih jezika nisu definisane posebnim propisima

U Srbiji ne postoje kriterijumi koji bi precizirali i definisali rad škola stranih jezika, a pošto ih Zakon o obrazovanju ne prepoznaje, potrebno je doneti izmene i dopune zakona, rekao je danas sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje i ostale uslužne delatnosti Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Nedić.

Kako je naveo, najviše problema u privatnom sektoru imaju škole stranih jezika.

„Privatne škole stranih jezika nisu prepoznate ni u jednom zakonu, dok ih Zakon o obrazovanju starijih samo pominje u jednoj rečenici, koja se tiče mogućnosti usavršavanja stranog jezika. Naš cilj je da taj član proširimo“, rekao je Nedić za Tanjug.

On je objasnio da ne postoje nikakvi kriterijumi za škole stranih jezika, koji bi se ticali prostora ili osoblja, što ostavlja veliki prostora vlasnicima da kalkulišu.

„Mi smo u okviru Odbora grupacije za privatno obrazovanje, na poziv škola stranih jezika, krenuli sa radom kako bismo predložili izmene i dopune Zakona o obrazovanju odraslih Ministarstvu prosvete, a sve u cilju definisanja kriterijuma“, rekao je Nedić.

Posebno je interesantno, kaže on, da ne postoji način definisanja nivoa znanja koje te škole nude, i ako navode da postoje nivoi (A1, A2, B1, B2) .

„Članovi grupacije su izneli svoje predloge na dosadašnjim sastancima koji su nužni kako bi škole mogle da se vide, pre svega, prostor i osoblje koji su definisani u drugim zakonima, kako bi se uredilo sistemski i zakonski šta je nekom potrebno da bi se bavio tom delatnošću“, pojasnio je Nedić.

Jedini zakonski okvir, kako kaže, jeste taj da zaposleni u školi moraju imati određeni broj radnih časova da bi škola funkcionisala.

„Državi je u interesu da taj problem reši. Model koji bi rešio ovo polje obrazovanja bi bio preslikavanje modela definisanja osnovnih i srednjih obrazovnih ustanova“, kaže Nedić.

Predsednica Odbora Grupacije za privatno obrazovanje pri PKS Maja Gavrilović Maksimović kaže da se institucije koje se bave podučavanjem stranih jezika ne mogu nazivati „škole“, pošto nisu u domenu formalnog obrazovanja, a da u Srbiji ima veoma mnogo privatnih organizatora obuke stranih jezika

„One su registrovane pod raznim drugim imenima: studio, centar, institut, agencija itd, a nagađa se da ih u Srbiji ima par hiljada“, rekla je Maksimovićeva za Tanjug.

Kako je objasnila, nema nikakve inspekcije koja bi proverila u kojim uslovima rade takve firme.

„Zakon pruža mogućnost da se neformalno učenje jezika ozvaniči, ali kroz proceduru koja je velikoj većini škola nedostižna, te se ni ne prijavljuju za sticanje statusa javno priznatog organizatora obrazovanja odraslih (JPOA)“, rekla je ona.

Maksimovićeva kaže da je broj učenika institucija koje se bave obukom stranih jezika veoma različite, a u školama stranih jezika se najviše radi sa decom osnovnoškolskog uzrasta.

„Od 50 do par hiljada polaznika imaju te škole, pri čemu je broj malih škola (do 150) daleko veći od ovih drugih. Najveći broj polaznika tih škola stranih jezika su deca, i to mnogostruko više nego odrasli“, objasnila je ona.

Kaže da je Ministarstvo prosvete 2019. godine donelo Zakon o obrazovanju odraslih po kome institucija,agencija,studio može postati sertifikovana i formalno se mogu priznati programi koji se sprovode ako se podnese komplet dokumenata među kojima je i program za svaki nivo i jezik, usklađen sa evropskim standardom.

Marija Pejatović iz Udruženja nastavnika i vlasnika škola stranih jezika Srbije (YALS) kaže da postoje primeri da se škole stranih jezika nalaze u delu privatnog stana, a predavači osobe bez ikakvog formalnog obrazovanja, a kamoli Filološkog fakulteta.

Primer dobre prakse postoji u Hrvatskoj, gde je kroz Privrednu komoru organizovana Zajednica za strane jezike, rekla je Pejatovićeva za Tanjug.

„U nastojanju da se unapredi rad škola stranih jezika u Srbiji, u više navrata, uključivali smo se u rad PKS i to kroz Sekciju škola stranih jezika. Postojala je ideja da se uvede minimalni set standarda, ali se nije realizovala“ zaključila je ona.

U Srbiji ne postoje kriterijumi koji bi precizirali i definisali rad škola stranih jezika, a pošto ih Zakon o obrazovanju ne prepoznaje, potrebno je doneti izmene i dopune zakona, rekao je danas sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje i ostale uslužne delatnosti Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Nedić.