Skoro trećina građana Srbije drži dijetu, a gojaznost ima oblik epidemije

Opšti podaci do kojih je došlo istraživanje nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“ kaže da u Srbiji 68 odsto građana umereno vodi računa o ishrani, 17 veoma vodi računa, a 15 odsto uopšte ne vodi računa.

Gošća Jutarnjeg programa, dijetolog dr Veroslava Stanković, ističe da rezultati istraživanja ne odražavaju ono sa čime se susreće u praksi.

„Kada bi 68 odsto stanovništva vodilo računa ne bismo imali gojazne osobe, a gojaznost u Srbiji ima skoro oblik epidemije. Ne samo kod odraslih nego i kod dece. Tako da tih 68 posto smo dobili, možda zato pošto je anketa rađena tokom letnjeg perioda kada većina strog vodi računa o ishrani“, napominje dr Stanković.

Takođe, u tom periodu pijace su prepune svežeg voća i povrća pa je mnogo lakše voditi računa o ishrani, jer imamo dosta svežeg voća i povrća na pijacama, pa na taj način može i lakše da se vodi računa šta jedemo. Pošto dolazi hladno vreme i sezona slava, tek ćemo videti šta će se dešavati, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Trećina drži dijetu

Istraživanje je pokazalo da od hiljadu anketiranih građana, skoro trećina je u prethodnih šest meseci držala dijetu. Po podacima, najčešći režim ishrane bili su autofagija, vegetarijanska ishrana bez glutena i keto ishrana.

Doktorka napominje da bi za svaki specifičan režim ishrane trebalo pre svega da se opredelimo na osnovu konsultacija sa dijetologom ili nutricionistom.

„Svaka od ovih načina ishrane može da pomogne, ali u pojedinim zdravstvenim stanjima. Najbolja je na primer vegetarijanska, odnosno lakto-vegetarijanska ishrana gde uključujemo i proteine, jaja i mleko i veću količinu ribe. Keto ishrana je veoma važna kod dece koje imaju epilepsiju jer je neophodna zbog delovanja lekova. U svim ostalim slučajima, keto ishrana je dosta opasna. Ljudi je primenjuju dosta dugo i mogu da opterete bubrege i srce i može doći do niza poremećaja“, upozorava Stankovićeva.

Što se tiče autofagije koja je čini se u poslednje vreme najpopularnija, dijetološkinja napominje da nije tačno da u periodu dana predviđenom za ishranu ne važi pravilo da sve može da se jede.

„Skoro sam pročitala reklamu osobe koja se apsolutno ne bavi medicinom i nije iz polja medicine, da za 28 dana autofagijom izgubi šest kilograma bez fizičke aktivnosti. To je apsolutno loše“, naglašava doktorka i dodaje da je imala pacijenta koji je primenjivao režim autofagije po ovim preporukama i da mu je zbog smanjene aktivnosti mišića, prilikom jačeg fizičkog napora došlo do diskus hernije.

Uz pravilnu ishranu, mora da ide i fizička aktivnost, naglašava dijetološkinja. Ako se osoba tokom dijete ne bavi i fizičkom aktivnošću uz gubljenje telesne mase dolazi do gubitka i mišićne mase, što može dovesti do fizičkih povreda.

Neželjeni efekti dijete

Prvi, neželjeni efekat posle svih ovih dijeta jeste jo-jo efekat. Po prestanku dijete jako brzo se povrati prethodna telesna masa i to još viša nego pre dijete.

Kod keto-dijeta, ili hiperproteinskih dijeta, može doći i do oštećenja bubrega ili srčanog mišića zbog prevelikog opterećenja proteinima i masnoćom.

„Ono što moraju da znaju pacijenti, odnosno široke narodne mase, kad krenu da drže neku vrstu dijete, neka se obrate nutricionisti ili dijetologu“, napominje dr Stanković.

Zašto vodimo računa o ishrani

Istaživanje pokazuje da 23 odsto ispitanika koji vode računa o ishrani to čine da bi izgubili na telesnoj težini, a isti procenat ispitanika to čini kako bi sprečio buduće zdravstvene probleme.

Potrebu da se osećaju bolje i imaju više energije ima 21% građana, dok je poboljšanje fizičkog izgleda motiv svakog desetog anketiranog građanina.

„Jeste krenulo veće obraćanje pažnje na to šta se jede i koliko se jede, međutim nedovoljno. Jer još uvek imamo gojaznost kao opasnost i kao neku perspektivu. Sva istraživanja koja su pokazala i sve govori o tome da će u 2030-35. taj procenat biti izuzetno visok“, dodaje dr Stanković.

Potrebna je pre svega promena načina života, a to uključuje i promenu načina ishrane. Zato ne treba primenjivati restriktivne dijete, već naučiti pravilno da se hranimo i šta treba da jedemo, smatra gošća Jutarnjeg programa.

„Znači, tri obroka dnevno uz jednu užinu je sasvim dovoljno i tada se gubi na telesnoj masi. Upravo zato što je organizam stalno snabdeven hranom i energijom i nema potrebu za velikom količinom hrane“, objašnjava dijetološkinja.

Ishrana treba da bude bez velikih količina ugljenih hidrata i bez velikih količina zasićenih masnih kiselina, odnosno triglicerida. Ugljeni hidrati su neophodni zbog pravilnog funkcionisanja mozga, eritrocita i nadbubrežne žlezde. To su organi koji jedino koriste ugljene hidrate, tako da ne smemo da ih izbacimo iz naše ishrane. Međutim, treba ih svesti na minimalnu količinu.

„Znači, možemo da uzmemo kockicu čokolade, ali nikako da uzmemo 100 grama čokolade. Možemo sladoled još uvek, ali nikako da uzmemo ono porodično pakovanje pa pola kutije da pojedemo. Znači, umerenost. Jednostavno, u svemu umerenost“, napominje dr Stanković.

Da li pripremamo zdravu hranu

Istraživanje je pokazalo da većina ispitanika smatra kako je zdrava hrana ona koja se priprema kod kuće. Međutim, dr Veroslava Stanković napominje da i tu treba imati u vidu činjenicu da je važno i kako se hrana priprema, da li je pržena i pohovana, ili je pečena, kuvana ili blanširana, što jeste zdrav način pripreme namirnica.

„E, sad, ukoliko je posao od 9 do 5, naravno mi taj neki obrok, ručak, ne možemo da pripremimo u kući. Možemo da ponesemo, ukoliko uslovi to dopuštaju. Međutim, ukoliko ne, uvek može da se nađe nešto što je približno onome što koristimo u kućnim uslovima i da se ne koriste proizvodi iz pekare u nekom periodu dok smo na poslu“, savetuje dr Stanković.

Više obraćamo pažnju na sastav proizvoda

Više od polovine ispitanih građana smatra da je veoma važan sastav proizvoda, da više obraćuje pažnju na nutritivne i kalorijske vrednosti. 

Doktorka smatra da to nije neka vrsta pomodarstva, već da su kampanje dale rezultate i da su ljudi počeli više da vode računa o tome. Međutim savete o nutritivnoj vrednosti hrane svega 10 odsto građana traži od nutricioniste, a većina se o tome obaveštava iz medija.

Doktorka Stanković napominje da se specijalistima obraćaju ljudi koji već imaju problema i kod kojih je medicinska nutritivna terapija potpora medikamentoznoj terapiji.

„Društvene mreže i različiti blogeri propagiraju ekstremne načine ishrane pa na taj način mogu da dovedu do opasnosti, do poremećaja zdravlja koje može da bude veoma opasno. Tako da je neophodno obratiti se stručnjaku“, zaključuje dr Veroslava Stanković na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.