Skuplje sirovine pogurale cenu hleba „sava” na 59 dinara

Vlada je odluku o ograničavanju cene hleba donela pre gotovo tri godine kako bi sprečila velike poremećaje na tržištu i očuvala životni standard stanovništva, a od 1. jula neće biti neophodna ni intervencija prodajom brašna iz robnih rezervi. Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, kaže da se industrija hleba vraća u tržišne tokove i cene.

– Do sada smo imali pomoć države kada je reč o brašnu iz robnih rezervi koje smo plaćali 22 dinara po kilogramu, a ubuduće će nas koštati 10 dinara više, pošto ćemo ga nabavljati na tržištu. Moramo da idemo ka tržišnim cenama i to je i razlog poskupljenja hleba – kaže on za „Politiku”.

Da podsetimo da je uredba Vlade Srbije o obaveznim količinama i ograničenoj ceni od 46 dinara za hleb tipa „sava” usvojena u novembru 2021. godine. Tada je najavljeno da će važiti sve dok se ne stabilizuju prilike oko cene pšenice koja je u tom trenutku bila rekordna, što je i dovelo do drastičnog poskupljenja cena hleba na domaćem tržištu. Odlukom države istovremeno je počela prodaja belog brašna pekarima po regresiranim cenama, a smanjene su i trgovačke marže na šest sa 30 odsto, što je proizvođačima omogućilo da u ovom periodu mogu da izdrže tu cenu hleba. Svakako, zarade su nadomestili kroz cenu drugih vrsta vekni od specijalnog brašna, ali i peciva.

Posle šest meseci od uvođenja uredbe došlo je do minimalnih korekcija cene hleba jer su, prema tvrdnjama pekara, poskupeli inputi, pa je popularni „sava” sa 46 otišao na 54 dinara. Kasnije je došlo do drastičnog pada otkupne cene pšenice na tržištu, pa se postavljalo pitanje do kada će biti razloga za regulisanu cenu hleba. U industriji kažu da su mere o ograničenoj ceni hleba uvedene u pravom trenutku i da je, bez obzira na stabilizaciju cene pšenice, bilo razloga da se takvo stanje održi do sada, jer su i energenti i drugi inputi ostali skupi.

Pralica kaže da je samo učešće zarada u strukturi cene hleba u ovom trenutku veće od sirovina i da je to veliki problem sa kojim se suočava ova industrija. On je više puta upozorio da prodavci u pekarama, čija je plata pre dve godine iznosila od 30.000 do 40.000 dinara, sada neće rade za manje od 70.000. Pekari koji rade složenije poslove i imaju i noćne smene plaćeni su od 90.000 do 180.000 dinara u zavisnosti od posla. Pralica ističe da bez povećanja plata jednostavno ne mogu da zadrže radnike.

Inače, predsednik Unije pekara Srbije podseća da mere koje se odnose na trgovce, marže i povraćaj robe i dalje ostaju pod uredbom i da je to takođe važno. To znači da će najviša ukupna stopa marže, obračunata na neto fakturnu cenu hleba, umanjenu za rabate i popuste, i dalje iznositi maksimalno šest odsto.

Uredba nalaže da su maloprodavci hleba obavezni da u strukturi dnevne nabavke svih vrsta hleba imaju najmanje 30 odsto vekni od brašna T-500. Proizvođačima mogu da vrate do pet odsto hleba od nabavljene količine na dnevnom nivou, a rok plaćanja proizvođačima ne može biti duži od 20 dana od dana prijema računa za isporučeni hleb.

Tržište ovom osnovnom namirnicom je dobro snabdeveno, ali od donošenja uredbe većina pekara je prešla u potpunosti na proizvodnju hleba od brašna T-500. Umesto obaveznih 30 odsto, u prodaji je i do 70 odsto ove vrste hleba, koji je sve traženiji.