Skupštinski odbor prihvatio izmene i dopune medijskih zakona

Pomoćnik ministra informisanja i telekomunikacija Dragan Traparić rekao je na sednici Odbora da su izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima urađene „vrlo male izmene“, a najznačajniji je dodati član 39a, koji definiše društvo kapitala koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija.

„Ono mora da radi poput javnih medijskih servisa, da bude nezavisno, transparentno, da usvoji Etički kodeks, koji mora da objavljuje jednom godišnje i da ga prezentuje javnosti“, rekao je Traparić.

Rekao je i da nosici javnih funkcija ne smeju da budu izdavači i osnivači takvih medija, ali i da je menjan član 47. zakona koji se odnosi na javne nabavke.

„Ako se rade javne nabavke u medijskim uslugama da budu transparentne, objektivne, nediskriminatorne, da svi imaju proporcionalno pravo da učestvuju ako organi vlasti raspisuju javne nabavke za medijske usluge“, istakao je Traparić.

U članu 84. navodi se da se tim zakonom poštuje pravo na slobodu informisanja i slobodu medija.

„Novinari imaju slobodu da izveštavaju i komentarišu funkcionisanje krivičnopravnog sistema, uključujući i krivične postupke koji su u toku. Niko ne sme biti označen u medijima kao izvršilac krivičnog dela niti proglašen krivim ili odgovornim za krivično delo pre nego što pravosnažna sudska odluka bude doneta“, navedeno je u predloženim izmenama zakona.

Traparić je dodao i da će glavni urednik medija odgovarati ukoliko se prezumpcija nevinosti povredi.

Navodi da je izmenama Zakona o javnim medijskim servisima data veća nadležnost Programskom savetu, koji ima 11 članova, a da je novina uvođenje poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca, koji će biti nezavisan i samostalan i biraće ga Programski savet konkursom, na četiri godine.

Dodao je i da poverenik neće moći da bude osoba koja obavlja političku i javnu funciju.

Poverenik bi, kako je predviđeno, trebalo da ima najmanje deset godina iskustva na poslovima novinara ili urednika „u pružaocima medijskih usluga elektronskih medija“.

Ovi medijski zakoni, koji su jedan od uslova za otvaranje Klastera 3 u procesu evrointegracija, na dnevnom redu su sednice Skupštine Srbije koja je zakazana za utorak, 10. jun.

Poslanica „Srbija centra“ Tijana Perić Diligenski ocenila je da je član 39a „dobro normativno rešenje“, ali da je problem sa pretpostavkom nevinosti, jer će to rešenje biti „nauštrb slobode izražavanja“.

Tijana Perić Diligenski smatra da bi u zakon trebalo da se stavi da poverenik za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca može da bude novinar ili urednik sa desetogodišnjim iskustvom na tim poslovima ili diplomirani pravnik „zato što je u pitanju osetljiva tematika“, odnosno medijsko pravo gledalaca koje je kompleksno.

Dragan Jonić poslanik Ekološkog ustanka rekao je da su predlozi zakona „nejasni i smišljeno napravljeni tako da ograničavaju slobodu izražavanja i ostavljaju prostor za zloupotrebe u javnim nabavkama medijskih usluga“.

Poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Robert Kozma rekao je da se „suštinski zakonom nije rešio jedan od ključnih problema, a to su javne nabavke za medijske usluge“.

Kozma dodaje da bi trebalo da se onemogući finansiranje tabloida i da predložene izmene ne osiguravaju takav proces, pa će ZLF podneti amandman.